Predizborni i postizborni period je vreme kada se mnogo pažnje posvećuje političkim debatama. Kada se takvi periodi dešavaju u kontekstu velikih svetskih događaja, kao što je agresija Rusije na Ukrajinu, onda političke podele u društvu dobijaju na intenzitetu. To je posebno slučaj kada postoji osećaj da smo kao društvo suočeni sa važnim odlukama i izborima koji će imati dugoročne posledice. Deluje da rok trajanja ističe dosadašnjoj strategiji balansiranja između različitih opcija i sila.

U takvim situacijama široka javna debata je uvek dobra ideja. Ona pomaže da svako od nas izađe iz svoje „eko komore“, da čujemo drugačije razmišljanje i da se upoznamo sa različitim opcijama i argumentima. Možda će nas nervirati neki stavovi i neki argumenti, ali je i zdravije i pametnije da ih uzmemo u obzir pri odlučivanju koju opciju ćemo smatrati najboljom, odnosno najmanje lošom, i koju bismo mi lično podržali.

Šta je svrha ovog teksta?

Jedna od važnih pretpostavki svakog dijaloga jeste da prihvatimo da drugi mogu da razmišljaju o važnim temama na drugačiji način od nas i da ih to ne čini lošim ljudima sa kojima nema razgovora. Polazeći od toga, osnovna svrha ovog teksta je da na osnovu analize političkih stavova i uverenja građana Srbije identifikujemo različite zajednice političkog razmišljanja u Srbiji.

Ceo tekst profesora Aleksandra Baucala objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. maja

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.