Pre nekoliko nedelja rođena je jedna beba. I ne bi to bilo ništa neobično, nikakvo čudo osim za roditelje za koje je to uvek „čudo“, ali jeste neobično jer je to prva beba rođena u Srbiji posle transplantacije testisa. Dr Miroslav Đorđević, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, urolog i dečji hirurg na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i svetski priznat i poznat u oblasti promene pola, vodio je tim lekara koji je sproveo ovaj poduhvat. On priča za Nedeljnik kako izgleda proces kada neko ko nema reproduktivne organe može da postane roditelj, o značaju ovakvih transplantacija kod ljudi koji su rođeni sa anomalijom ili su imali rak, i perspektivama u ovoj oblasti medicine čiji napredak za neke bukvalno znači novi život. Za nedavno rođenu bebu kratko nam kaže – „informacija je tačna“.
„Svi smo bili više nego srećni da se jedan projekat koji traje već četiri godine, završi na ovaj način. Mi smo uradili drugu transplantaciju testisa u svetu medicine u decembru 2019. godine. Radilo se o delu našeg projekta koji se tiče transplantacije genitalnih organa i mogućnosti da se oni transplantiraju osobama kojima su potrebni.“
Pre ove operacije naši lekari su uradili i transplantaciju materice 2017. godine u saradnji sa doktorima iz Geteborga, koji su ovu proceduru i uveli u medicinu, a žena je potom dobila dete
Prethodna transplantacija urađena je u Americi krajem osamdesetih, sa istim razlogom kao i ova naša, a to je da se muškarcu koji je zbog urođenih anomalija ostao bez prirodnog izvora testosterona, na ovaj način olakša život. Ovakve osobe su zbog toga na režimu korišćenja sintetisanog testosterona, svakih nedelju do dve dana. Naš pacijent je, tragajući za poboljšanjem kvaliteta svog života, došao pre četiri godine i pitao doktora Đorđevića za ovu mogućnost, s obzirom na da je već bilo poznato dokle su stigli u projektu sa transplantacijom genitalnih organa. Nakon svih konsultacija, krenuli su u pripremu, donor je bio njegov brat, jednojajčani blizanac, što je veoma bitno, jer isključuje potrebu za imunosupresivnom terapijom, koja ponekad može biti veoma teška za pacijenta, i sa brojnim komplikacijama, po opšte zdravlje. Etička saglasnost je ostvarena na osnovu ove činjenice, jer se radilo o organu koji nije od prvog reda značaja za zdravlje, kao što je to slučaj sa bubregom, jetrom ili srcem.
Tako su u decembru 2019. godine uradili transplantaciju desnog testisa sa brata, jednojajčanog blizanca, koji je već ostvario svoje potomstvo, bratu, kome je testis nedostajao. Transplantacija je urađena na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, trajala je oko tri sata, i sa našim timom su učestvovala dva hirurga sa Univerziteta Harvard, koji su inače deo projekta.
„U daljem periodu, kontrole su pokazivale potpunu očuvanost transplantiranog testisa, a biopsija je dokazala i potpuno očuvanu spermatogenezu – potencijal za potomstvo, za koje je pacijent zajedno sa svojom suprugom pokazao veliko interesovanje. Kao rezultat primenjene vantelesne oplodnje, oni su postali roditelji. Tu je najveću ulogu odigrao dr Milan Milenković, ginekolog sa kojim sarađujemo dugo“, kaže profesor Đorđević.
Najveći deo našeg stanovništva, kaže nam dr Đorđević, nije mnogo upućen u situaciju da imamo više od 100 mladih žena koje su rođene bez materice, a koje bi kao i svi drugi želele da ostvare svoje potomstvo
To nije jedina beba koja je došla na svet u Srbiji zahvaljujući transplantaciji reproduktivnih organa. Pre ove operacije naši lekari su uradili i transplantaciju materice 2017. godine u saradnji sa doktorima iz Geteborga, koji su ovu proceduru i uveli u medicinu, a žena je potom dobila dete. Ovo je posebno značajno, jer najveći deo našeg stanovništva, kaže nam dr Đorđević, nije mnogo upućen u situaciju da imamo više od 100 mladih žena koje su rođene bez materice, a koje bi kao i svi drugi želele da ostvare svoje potomstvo. U Srbiji ima žena koje čekaju i spremne su na transplantaciju materice, ali upravo je problem donora. Za prvo dete koje je rođeno na svetu, matericu je donirala žena koja je imala 61 godinu.
„Nadam se da ćemo uskoro registrovati procedure za transplantaciju materice ispred našeg ministarstva zdravlja i uvesti ih u rutinsku praksu. Što se tiče ostalih genitalnih organa, još uvek se vode velike polemike u bioetičkom pogledu, ali se nadam da će i istraživačka medicina dovesti do otkrića novih i boljih imunosupresivnih lekova, koji će nam onda dati za pravo da omogućimo bolji život svih onih kojima ti organi nedostaju“, priča profesor Đorđević.
O mogućnostima koje pružaju transplantacije reproduktivnih organa se ne zna dovoljno a ima i predrasuda, pa se to najčešće povezuje isključivo sa promenom pola, a nije samo to. Jer osim toga što neko može biti rođen bez materice ili testisa, i neko ko je kao mlad imao rak i odstranjeni su mu reproduktivni organi, zahvaljujući operacijama koje sa kolegama radi dr Đorđević, sada može da ima potomstvo. Žene kojima je dijagnostikovan karcinom u Srbiji, a oko osam posto žena dobije karcinom pre 40. godine, nemaju informaciju šta mogu da urade kako bi nakon lečenja mogle da dobiju decu.
Ova vrsta transplantacije se u svetu sve više popularizuje u uvodi u redovnu medicinsku praksu, čime se omogućava ženama da ostvare svoje potomstvo. Operacija materice u Srbiji je bila 11. uspešna transplantacija u svetu. U našem slučaju radilo se o ženi koja se rodila bez materice (anomalija se javlja kod jedne od 1000 devojaka) i koja je sa svojom sestrom bliznakinjom planirala da „preuzme“ njenu matericu, budući da je sestra već ostvarila svoje potomstvo.
„I u ovom slučaju mi smo se poslužili iskustvima prve uspešne transplantacije organa u svetu, transplantacije bubrega, još pre skoro 70 godina, koja je uspela samo zato jer je donor bio blizanac, dakle najbliži srodnik. I u ovom slučaju, sve je proteklo kako smo svi priželjkivali, i kao rezultat naša pacijentkinja je postala majka u junu 2018. godine“, kaže dr Đorđević.
Srbija je odavno poznata kao mesto gde se uspešno rade operacije promene pola zbog kojih dolaze pacijenti iz celog sveta. Beogradski centar za transrodnu medicinu spada, kaže profesor Đorđević, sigurno u pet vodećih i najstarijih centara u svetu: „Po ovoj grani prepoznaju srpsku medicinu, o ona svakako predstavlja jedno od najboljih izvoznih naučnih dostignuća Srbije. U proteklih trideset godina, lečili smo preko 1500 transrodnih osoba sa prostora bivše Jugoslavije. Zajedničkim akcijama sa transrodnom populacijom uspeli smo da obezbedimo lečenje naših osoba uz pomoć države i uz participaciju od svega 30 procenata. Radimo i dalje u naporima da se lečenje transrodnih osoba u potpunosti odobri od strane nacionalnog fonda za zdravstvenu zaštitu.“
U Srbiji se, kaže, trenutno leči više od deset domaćih transrodnih osoba, oko trideset sa prostora bivše Jugoslavije, i stotinak osoba koje dolaze iz čitavog sveta. Pored toga, naši hirurzi uspešno rade i u nekoliko centara u svetu (Amerika, Mađarska, Indija, Engleska, Italija…). I nisu u pitanju samo operacije. Aktivnosti uključuju učešća na najvećim skupovima, organizaciju radionica, edukaciju kolega iz čitavog sveta, publikacije u vodećim časopisima i knjigama. Sve zajedno je deo projekta „Transplantacija genitalnih organa“ čiji je sveobuhvatan cilj da se pokaže da su naši stručnjaci razvili sve neophodne tehnike i procedure da bilo koji od organa uspešno transplantiraju osobama kojima je potreban. Potencijalni primaoci su osobe koje su rođene bez ovih organa, ili su ih izgubile usled trauma ili bolesti (tumora) tih organa.
Profesor Đorđević već 30 godina radi na unapređivanju lečenja transrodnih osoba, ne samo u hirurškom pogledu, već i na poljima bioetike i očuvanja ljudskih prava. Jedna od najvećih grupacija osoba kojima su potrebni genitalni organi jeste upravo transrodna populacija, pa je tako, kaže, počeo borbu da se organi kod transrodnih osoba, koji se prilikom hirurške tranzicije odstranjuju, preusmere i transplantiraju osobama kojima nedostaju.
„Tokom svih ovih godina stalno sam razmišljao zašto organe koje uklanjamo ne iskoristimo za lečenje drugih osoba. Tako sam i pokrenuo velike akcije, koje se tiču koordinisanog rada i korišćenja svega što je zdravo, a može nam pomoći. Sama činjenica da mi danas u Evropi i Americi imamo preko četiri miliona registrovanih transrodnih osoba, koje su spremne za hiruršku tranziciju, govori u prilog tome da ćemo tokom njihovog lečenja baciti oko deset miliona genitalnih organa, testisa, jajnika, materica, penisa. Zašto? Moramo da radimo na otvaranju očiju u čitavom svetu i ukazujemo da su moguće velike zajedničke banke organa, za sve koji žive oko nas i na našoj planeti. Naš je zadatak da kroz hirurški rad potvrdimo mogućnosti koje su svakako realne, a isto i da promovišemo iskorišćavanje svih onih organa koji nam se daju na ‘poklon’.“
Tagovi
