U svetu je danas, pokazuju izveštaji, oko 800 miliona gladnih ljudi. Svet nije u problemu sa umiranjem od gladi kao recimo u poslednjoj deceniji 17. veka kada je između 1692. i 1694. godine od gladi umrlo 2,8 miliona Francuza, kao kada je 1695. godine glad ubila petinu Estonaca ili tri godine kasnije kada je od gladi preminulo više od petine Škota.
Međutim, danas, više nego ikada, čovečanstvo baca hranu.
Izveštaji Svetske organizacije za prirodu pokazuju da samo u Evropskoj uniji u proseku godišnje baci oko 90 miliona tona hrane.
Predstavnica te organizacije za Jadran Milena Dragović, kaže da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće i povrće iz razloga što je, neodgovarajuće veličine i oblika.
„Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki supermarketi žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zbog toga bacanje hrane predstavlja socijalni problem, jer, sa jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a sa druge strane imamo milione ljudi širom sveta koji su i dalje gladni“, navela je Dragović.
U Srbiji se prosek godišnjeg bacanja hrane kreće oko granice od 250.000 tona hrane.
Svetska organizacija za prirodu napravila je dugoročnu strategiju koju bi trebalo da primene globalne kompanije, države, ali i pojedinci.
Svi se moraju pametnije odnositi prema hranu, kupovati umerenije i koristiti hranu pre isteka roka.
U određenim delovima sveta, rok hrani nikada ne bi mogao da prođe.
Tagovi
