U noći između ponedeljka i utorka (po srednjoevropskom vremenu) u Čikagu se održava Nacionalna konvencija Demokratske stranke, a prema pisanju Njujork tajmsa, sve podele i gloženja koja su dosad postajale u demokratskom bloku tokom nje će postati samo još izraženije.
Glavno pitanje oko kog establišment Demokratske stranke ne može da se usaglasi svakako je rat u Gazi. Iako se smatra da Kamala Haris više „brine“ o palestinskim žrtvama i nedužnim civilima koji u Pojasu Gaze svakodnevno gube živote nego što je to činio Bajden, i dalje postoji opravdana bojazan da će se nekoliko desetina hiljada demonstranata večeras okupiti oko ograđenog prostora na kom se održava konvencija.
Ključno pitanje za demokrate jeste da li propalestinski demonstranti mogu ozbiljnije da utiču na ishod novembarskih predsedničkih izbora, odnosno da li bi im njihovo priklanjanje pomoglo da ostavre pobedu. Fil Marfi, guverner Nju Džersija, izjavio je za NYT da će rat u Gazi svakako biti centralno pitanje konvencije.
„Jednostanvo, to je naša realnost i ne može se zanemariti“, rekao je on. „Previše je tragedije, previše izgubljenih života, i taj pakao, nažalost, neće prestati u skorije vreme.“
Tajms podseća da su propalestinski i antiratni protesti koje su proletos u kampusima širom SAD-a organizovali Amerikanci arapskog porekla i muslimanske veroispovesti dobrano poljuljali kampanju Bajdena i rejting demokrata. Otkako je Kamala Haris preuzela ulogu predsedničkog kandidata nezadovoljstvo među glasačima Demokratske stranke kao da je malo splasnulo, ali daleko od toga da ga više nema.
S druge strane, američki Jevreji od Harisove traže da zauzme njihovu stranu.
„Postoji nešto u vezi sa Kamalom Haris što me jako uznemiruje“, kaže za NYT američki Jevrej Ezra Kac. „Ona istovremeno pokušava da zauzme i izraelsku i palestinsku stranu. Pre ili kasnije će morati da se odluči i da prelomi.“
A kakve bi političke i, što je možda još važnije, izborne posledice Kamalinog „sedenja na dve stolice“ mogle da budu? Tajms piše da pored inflacije, ogromnih troškova stanovanja i pitanja abortusa, rat u Gazi za većinu demokratskih glasača baš i nije najveći problem. Ankete koje je danas objavio Univerzitet u Čikagu pokazuju da 36 odsto ispitanika (mlađi od 40 godina) ne odobrava vojnu pomoć Izraelu, 33 odsto odobrava, dok čak 29 odsto nema nikakvo mišljenje o tome. Takođe, ankete su pokazale da je rat u Gazi tema za koju većina mladih birača uopšte ne haje, već da njih više more problemi imigracija, ekonomskog rasta i nejednakih prihoda.
Iako su demokrate uložile određene napore kako bi zadovoljili i propalestinski i proizraelski deo biračkog tela (održani su neki sastanci s politički viđenijim američkim Arapima i Jevrejima), bauk potencijalnih sukoba i nemira i dalje lebdi nad konvencijom. Veliki protesti najavljeni su u izraelskom konzulatu u centru Čikaga i na ulicama i parkovima u blizini mesta održavanje konvencije, a svoje skupove organizovaće i proizraelske grupe poput Demokratske većine za Izrael, Jevrejskog demokratskog saveta Amerike i J Street-a.
Demokrate Jevreji smatraju da Kamala Haris i njen kandidat za potpredsednika Tim Volc, ukoliko žele pobedu, moraju da ubede glasače da je američka posvećenost bezbednosti Izreala neprikosnovena i nepokolebljiva. Neki od njih ističu i da Kamala činjenjem ustupaka Palestincima rizikuje da otuđi proizraelski orijentisane glasače, te da bi od toga mogla imati mnogo više štete nego što bi imala koristi od pridobijanja muslimanskog i arapskog dela biračkog tela.
Međutim, u čitavoj toj priči postoji kvaka; Mičigen, jedna od nekolicine država koja bi mogla da odluči pitanje pobednika u predsedničkoj trci, prepun je propalestinskih glasača.
Mičigenske demokrate zato već godinu dana pokušavaju da ublaže zabrinutost muslimanskih stanovnika ne bi li ih privoleli da Harisovoj daju glas, a večerašnja konvencija pokazaće jesu li u tome iole uspele.
Palestinski aktivisti ističu da su njihovi zahtevi da se tokom udarnog termina na konvenciji obrate građanima Amerike odbijeni, i da ne veruju da bi stav demokrata po pitanju rata u Gazi mogao da se promeni.
„Mislim da oni (demokrate) veruju da mogu da pobede i bez nas“, kaže za NYT jedan od aktivista. „Zato nas sada i ignorišu.“
Tagovi
