Godina pred nama biće značajna za digitalnu budućnost Evrope, jer će se zakonodavci Evropske unije (čiji se rad reflektuje i na ostale evropske države) baviti zakonima u sferi interneta za period od narednih pet godina.
Internet se bazira na sistemu naziva domena (Domain Name System – DNS), koji predstavlja svojevrstan „telefonski imenik“, samo što umesto da telefonske brojeve spaja sa imenima ljudi, on internet adrese, koje definišu nazivi internet domena, spaja sa veb-sajtovima i tako omogućava navigaciju internetom. Jednako ga koriste svi servisi na internetu, bilo da su vidljivi krajnjem korisniku (npr. veb-sajtovi i e-pošta), ili da se odvijaju u potpunosti „iza scene“ (npr. upravljanje internet infrastrukturom). Nacionalni registri, kakav je RNIDS, odgovorni su za održavanje i upravljanje tehničkom infrastrukturom DNS-a vezanom za njihov nacionalni domen, kakav je .rs, što ih čini ključnim akterima u ovoj sferi.
Iako evropski nacionalni registri imaju bogato iskustvo i znanje, oni se u donošenju određenih EU pravila i zakona koji se odnose na internet sve manje konsultuju, čak i onda kada je oblast infrastrukture interneta u prvom planu. Zbog toga je CENTR, udruženje evropskih nacionalnih registara, čiji je RNIDS član, predložio skup načela koja evropskim zakonodavcima treba da služe kao usmerenje.
Kompatibilnost
Internet sledeće generacije mora i nadalje da se zasniva na standardima koji su svima dostupni i u čijem razvoju svako može da učestvuje. Ti standardi osiguravaju kompatibilnost različitih internet servisa i njihovu međusobnu saradnju, što internet čini fleksibilnim, a korisnicima omogućava slobodu izbora.
Prisustvo na internetu
Za svoje prisustvo na internetu veliki broj firmi koristi društvene medije koji su u vlasništvu američkih kompanija. Korišćenjem veb-sajtova na nacionalnim domenima, kakav je naš .rs, firma ima kontrolu nad sopstvenim identitetom i podleže lokalnim, a ne američkim zakonima, pa CENTR toplo preporučuje tu opciju.
Digitalna bezbednost
Na digitalne pretnje se može adekvatno odgovoriti samo ako sve uključene strane udruže svoje znanje i ako se neguju partnerski odnosi gde god je to moguće. Evropski nacionalni registri imaju bogato višedecenijsko iskustvo u sigurnom upravljanju svojim delom DNS-a i mogu to iskustvo da podele s drugima.
Privatnost i zaštita ličnih podataka
Nova zakonska rešenja ne smeju da narušavaju postojeće principe zaštite podataka zasnovane na postojećim zakonima niti da budu u sukobu s njima. Bezbednost građana i njihovo pravo da upravljaju sopstvenim ličnim podacima uvek bi trebalo da imaju prednost nad interesima kompanija koje te podatke koriste za ostvarivanje sopstvene finansijske dobiti.
Sadržaj na internetu
Problemi povezani sa sadržajem na internetu treba da se rešavaju na onom nivou na kom će se najefikasnije rešiti. Sadržaj se skladišti i čini dostupnim na internetu uz učešće nekoliko strana (kao što su npr. izdavač tog sadržaja, vlasnik veb-sajta na kome je sadržaj i korisnik domena na kome je sajt), kao i pružalaca usluga (npr. pružalac usluga hostinga ili pristupa internetu, i registar internet domena). Ukoliko je sadržaj nezakonit, postoji više načina da se onemogući pristup do njega, vodeći računa o tome da ne dođe do kolateralne štete po druge internet korisnike.
Na primer, ako se na nekom domenu nalazi sajt sa nezakonitim sadržajem, ukidanjem tog domena bili bi oštećeni i svi korisnici elektronske pošte čije imejl adrese sadrže taj domen, a koji ni na koji način nisu u vezi sa pomenutim sadržajem.
Zbog toga što se uklanjanju domena pribegava samo onda kada ne preostaje drugo sredstvo, Evropa zauzima sam vrh rang-liste u pogledu niskog stepena zloupotrebe DNS-a i efikasne zaštite potrošača. Evropski zakonodavci moraju to imati u vidu prilikom predlaganja svakog budućeg zakonskog rešenja.
Tagovi
