Napadač Juventusa Kristijano Ronaldo prisetio se prijateljske utakmice protiv Mančester Junajteda koja je 2003. godine odigrana u Lisabonu, na stadionu njegovog tadašnjeg kluba Sportinga. I dok su mediji pažnju posvetili njegovoj ambicioznosti oslikanoj u zanimljivom sećanju na tu noć, možda je i važniji onaj deo njegove izjave koji se odnosi na to kako sebe iz tog perioda posmatra danas.
„Bio sam motivisan i srećan. Znao sam da ću, ako odigram dobro, izazvati još veće interesovanje, ne samo Junajteda, već i drugih klubova, jer su me gledali, pratili. U to vreme sam verovatno bio dribler, nisam bio tako direktan kao poslednjih godina. Bio sam talentovan dribler, ali s vremenom se to promenilo i mislim da sam postao bolji igrač“, rekao je Ronaldo, a prenosi Sport klub.
Objasnio je Portugalac da tada postizanje golova nije bilo ključno, već doprinos rezultatu celog tima i da bi možda broj klubova koji ga prate bio znatno veći da je te večeri postigao gol.
To pokazuje kako Ronaldo vidi sebe iz tog perioda i da je svestan pravca u kojem je usmerio svoju karijeru. Nema tu slučajnosti, samo vrhunska sposobnost prilagođavanja.
Stvar je jednostavna. Dok je bio mlađi, brži, možda i neobuzdaniji, Kristijano je igrao na krilu, do ludila dovodio sve bekove i krila protiv koji je igrao – probijao, probijao, driblao, šutirao sa distance.
Kako su prolazile godine, menjalo se njegovo telo, ali i njegova svest o fudbalu i sebi u njemu. Shvativši da više ne može da juri i dribla, kao kada je bio klinac, Ronaldo je sve više počeo da ulazi u sredinu, da se prikrada i iskazuje svoj ubilački instinkt – postao je strelac. Egzekutor. Od lopti koje zakucava u mrežu, do onih koje „plaču“ dok prelaze gol liniju.
Upravo tom spremnošću da se prilagođava, promenio je svoju sudbinu, koja je mogla biti tako poznata – mladi talenat kojeg prati 50 ili 100 klubovi i kojem je „tako malo falilo“.
Umesto toga, Ronaldo dribler je postao jedan od najubojitijih fudbalera našeg vremena.
Tagovi
