U Ukrajini je zaglavljeno 25 miliona tona pšenice – a ona je hitno potrebna svetskom tržištu. Tamošnje luke su, međutim, zbog rata blokirane. Mogu li teretni vozovi da preuzmu transport?
Gazdinstvo Torbena Relfsa nalazi se 40 kilometara južno od Lavova. Zajedno sa ukrajinskim partnerima, taj Nemac na 1.900 hektara obradive zemlje uzgaja pšenicu, ječam, kukuruz i soju. On živi u Bukovu blizu Berlina, a sa svojim radnicima u Ukrajini održava kontakt video-linkom. Skoro su završili setvu, a ako padne još malo kiše, žetva bi mogla da bude dobra. Ali do tada skladišta moraju da se isprazne, a u silosima im je još 500 tona žita od poslednje žetve, piše Dojče vele.
„Jedan deo je već prodat, ali ne može da se odveze, jer kupac nema prostora za skladištenje“, kaže Torben Relfs. Pre rata žito je prevoženo železnicom u Odesu i tamo tovareno na brodove. Ali, luke su sada blokirane. „Ne možete da izađete, to je problem“, kaže Bogdan Husak, upravnik gazdinstva.
Do tri teretna voza dnevno
Sledeće mesto pretovara na kojem bi žito moglo da se utovari u vozove udaljeno je samo nekoliko kilometara – i uništeno u ruskom raketnom napadu. Ostao je samo put kroz Karpate kamionom. To bi značilo: 25 kamionskih tura. Ali ni kamiona nema dovoljno, kao ni goriva. Nema dovoljno ni vozova.
Prema poracima Nemačkih železnica, do tri teretna voza s poljoprivrednim proizvodima svakoga dana voze kreću iz Ukrajine ka zapadnoj Evropi. Procenjuje se da bi bilo potrebno između 16 i 30 dana dok se železnički prevoz ponovo ne uspostavi. Ovi transporti ne mogu da zamene prethodnu rutu. Do sada je 90 odsto žitarica izvoženo preko morskih luka i zato bi se šinski prevoz mogao naći na granici kapaciteta.
Kapacitet je pritom samo jedan problem. Sledeći je logistika. I on počinje već sa širinom koloseka. Kao deo nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, Ukrajina ima drugačiji železnički sistem od ostatka Evrope. To znači da je širina između šina drugačija, odnosno da roba mora na granici da se pretovaruje u druge vozove.
Promena lokomotiva zahteva vreme
To je usko grlo – i nije jedino. Sve u svemu, železničke pruge nisu dovoljno opremljene i to je problem koji je poznat godinama. Od sedam nemačko-poljskih graničnih prelaza samo jedan je elektrifikovan. Vozovi koji prelaze granicu zato moraju nekoliko puta da po menjaju lokomotivu: prvo električna, pa dizel, pa opet električna. To ne samo da košta, već i produžava vreme transporta. Kao rezultat toga, vagoni ne mogu dovoljno brzo da se kreću, pa blokiraju koloseke.
Evropska unija planira da kopnom u Evropu dopremi do 20 miliona tona poljoprivrednih proizvoda. U tome će učestvovati i Teretni prevoz Nemačkih železnica (DB Cargo). One su već martu počele da dopremaju pomoć Ukrajini, a sada su u procesu uspostavljanja tzv. „železničkog mosta“ kako bi se omogućio budući transport velikih količina poljoprivrednih proizvoda do luka na Severnom moru i Jadranu, izjavio je nemački ministar saobraćaja Folker Vising u utorak u Berlinu na sastanku sa komesarkom EU za saobraćaj Adinom Valean.
Opasnost od štetočina
O tome koliko će biti takvih transporta i na kojim rutama, za sada se ćuti – između ostalog i iz strateških razloga. Rusija je više puta bombardovala pruge u Ukrajini. Ipak, svi naglašavaju da će izvlačenje sirovina iz Ukrajine, kako bi se sprečila glad biti ogroman zadatak za Evropu. Jer, Ukrajina je jedan od najvećih svetskih izvoznika pšenice.
U igri je pritom mnogo više od prošle žetve. Radi se o budućnosti. Ako se silosi ne isprazne, ne samo da će nedostajati mesta za nove prinose, već postoji i rizik da će štetočine uzrokovati velike gubitke. Torben Relfs naglašava da njegova skladišta moraju da se isprazne za mesec dana kako bi se sprečilo da se pojavi zaraza. U suprotnom, rizik od uništavanja nove žetve od žitnih žižaka je suviše veliki. On i njegovi partneri mogu samo da se nadaju da svi u Evropi zaista rade zajedno na spasavanju useva. I nadaju se da će ratu doći kraj.
Tagovi
