Premda je 1989. Slavoljubu Đukiću rekao da se “ni pod kojim okolnostima” ne bi vratio u politiku, da “slobodu svog pisaćeg stola ne bi zamenio ni za kakvu moć, pogotovo za moć koju daje vlast”, premda je u svakom intervjuu koristio priliku da kaže kako je samo pisac i samo će pisac ostati, 15. juna 1992 – petnaest dana nakon što je 30. maja 1992. usvojena Rezolucija 757 Saveta bezbednosti o uvođenju sankcija Jugoslaviji – Dobrica Ćosić je izabran za prvog predsednika nove, “žabljačke”, krnje Jugoslavije.
U oba doma Skupštine 154 poslanika su bila za njega, a 14 protiv. Došao je taksijem.
U prvom obraćanju, opet je to bio Ćosić političar, ne Ćosić pisac:
“Zalagaću se za prikupljanje i ujedinjavanje celokupne snage naroda za preporod društva. Za mir i svestranu saradnju sa svim susedima balkanskim, evropskim narodima, Amerikom i čitavom svetskom zajednicom. Za oslobađanje naše države iz izolacije i sankcija svetske zajednice… Zalažem se za vladu demokratskog jedinstva, vladu stručnih, kompetentnih, valjanih ljudi, vladu koja će biti sposobna da zaustavi inflaciju, dalji pad životnog standarda i pokrene optimalne potencijale zemlje. Verujem da će svet shvatiti istinu, da će se okrenuti pravdi i pravima i da će i srpskom narodu dati ono mesto u svetskoj zajednici koje kao narod zaslužuje.”
Novinari su zabeležili da ga je tog 16. juna u palati Federacije čekao prazan kabinet. I samo jedan savetnik, njegov prijatelj dr Svetozar Stojanović. Piše se i da ne prima predsedničku platu, da živi od prodaje svojih dela.
Stara veza iz Simine 9a radi: Mihiz ga opet u NIN-u brani od napada onih koji su smatrali da se prodao Miloševiću.
“Ne znam šta Dobrica Ćosić hoće i može. Ono u šta sam uveren, to je da su njegove namere najplemenitije. Bojim se samo da je došao kasno i da ne može da ostvari ono što želi. Ali, nijednog trenutka ne sumnjam u dobre namere Dobrice Ćosića; ubeđen sam da on nije nikakav zaštitni znak, ni pokrivač za Slobodana Miloševića… Ne samo zato što je Dobrica čovek u visokim godinama, on je čovek sa dve teške operacije i odavno čezne, posle dvadeset godina opozicije i disidentstva, da se posveti završetku svog literarnog dela. Bez obzira na to šta bude učinio, dobro ili pogrešno, Dobrica Ćosić svakako na ovu poziciju nije došao iz želje za vlašću. O tome mogu da svedočim snagom svojih ubeđenja. Ubeđen sam da su ga prijatelji, deo njegovih prijatelja, možda i njegova savest, ubedili da je dužan, uprkos tome što ne želi da pokuša nešto da spase, ako se spasiti može…“
***
Iz hit knjige Marka Prelevića „Dobrica Ćosić – Vernik i grešnik“ koja se dobija na poklon uz letnji dvobroj Nedeljnika od četvrtka 22. jula.
Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.
U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.
Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.
U narednom broju koji izlati u četvrtak 5. avgusta, očekuje vas ekskluzivna knjiga o Zoranu Đinđiću.
U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.
Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.
Tagovi
