Posle Šestojanuarske diktature 1929. godine, Milisav (Pajin otac) je prihvatio da bude sreski načelnik, prvo na granici sa Albanijom, a onda su se selili kroz Makedoniju i južnu Srbiju.
Živeli su u Tetovu, Bijelom Polju, a kada su došli na Cetinje, Miša Vujisić je postao šef policije Zetske banovine. Kolega i nadređeni mu je bio Vojislav Pekić…
Kada su pod Lovćen stigli Italijani, Vujisići su dobili dvadeset četiri sata da se isele.
Krajem aprila bračni par sa troje maloletne dece: Dobrilom, Pavlom i Dušanom dopola je napunio kamion lakšim, samo neophodnim stvarima.
Druga polovina potpuno novog kamioneta pripadala je porodici Pekić.
Mali Borislav je uglavnom ćutao i sedeo pored Dušana, malo podalje od Pavla koga se plašio, jer mu je jednom prilikom rekao kako će ga premlatiti.
– Ubiću Borislava – toliko je odzvanjalo u dvorištu banskih stanova, da je gospođa Ljubica strčala niz stepenište i žestoko objasnila gospođi Radmili kako je Pavle neposlušan…
Zahvaljujući odličnom vozaču, za samo tri dana, usled ratnog vihora, stigli su u Beograd…
U Beogradu je počela glumačka priča Paje Vuisića. Priču o njegovom životu pročitajte u hit knjizi Aleksandra Đuričića, iz edicije o velikim glumcima koje se u kompletu može naručiti preko Nstore.rs.
Tagovi
