„Ubistva moraju da prestanu“: Šta je Evo Morales ispričao u velikom intervjuu za Špigl

Evo Morales (60) je prvi predsednik Bolivije urođeničkog porekla. Nekada prvi čovek sindikata proizvođača koke danas je svojevrsni simbol latinoameričke levice. Mandat mu je počeo 2006. godine i trajao dve do pre nekoliko nedelja kada je – bilo bi pošteno reći – silom napustio funkciju.

Na izborima održanim 20. oktobra utvrđene su neregularnosti, potom su izbili nasilni protesti, a onda ga je vojska pozvala da sam podnese ostavku. Bojeći se za svoj život, Morales je otputovao u Mekskiko koji mu je ponudio azil i sada se nalazi na tajnoj lokaciji u Meksiko Sitiju.

Meksička vlada mu pruža obezbeđenje i zaštitu, a u intervjuu za nemački Špigl, Morales je podsetio da iako on više nije predsednik, parlament i dalje nije usvojio njegovu ostavku, te da je njegova parlamentarna grupa ujedinjena u podršci koju mu pruža, a da ostavku svakako nije podneo dobrovoljno.

„To je bio puč koji je dugo planiran. Sve je počelo kada su palili lutke sa mojim likom. Onda su uništili izborne dokumente i zapalili kuće članova moje stranke i sindikalnih vođa. Oružane snage su se digle protiv ustavnog poretka i zatražile moju ostavku. To bi trebalo da bude dobrovoljna ostavka? Povukao sam se samo da ne strada još Bolivijaca“, rekao je Morales.

Na pitanje o optužbama OAS (Organizacije američkih država) koja je nadgledala izbore i ustanovila da su postojale „neregularnosti“, Morales je istakao da progresivci, levica i umerene vlade nemaju poverenja u ovu organizaciju jer ona služi „bogatima i moćnima“.

„Pogrešio sam što sam im verovao. Udružili su se sa onima koji stoje iza puča“, naveo je Morales i dodao da je OAS izneo preliminarni i da su definitivno naneli više štete njemu nego opoziciji, te da on ni u jednoj tački nije optužen za prevaru.

Na pitanje zašto je brojanje glasova u jednom trenutku prekinuto i nije li simptomatično da je po nastavku brojanja situacija postala povoljnija upravo po njega, Morales je istakao da je prema prvim projekcijama bio u prednosti za 7 odsto.

Generala koji ga je pozvao da da ostavku sam Morales je imenovao na funkciju, a bivši predsednik Bolivije istakao je da je oduvek bio u dobrim odnosima sa oružanim snagama.

„Ja sam jedini predsednik u istoriji Bolivije koji je služio vojsku. Oružane snage sam tretirao dobro i snabdevao ih avionima i helikopterima. Sada moram da gledam na televiziji kako tu istu opremu koriste protiv bolivijskog naroda. Ali najgora je policija. Da oni nisu ustali protiv mene, mogli bismo da oborimo puč.“

Za smrt iše od tridesetoro njegovih pristalica odgovorni su konspiratori, smatra Morales.

„Dok ja nisam podneo ostavku, policija i vojska nisu ubile ni jednu jedinu osobu. Gledao sam na televiziji kako pucaju iz helikoptera na demonstrante u Kokabambi. To me plaši i veoma sam tužan zbog toga. Ubijaju moju urođeničku braću i sestre. Obične radnike na polju.“

Na konstataciju da su upravo njegove pristalice navodno pozvale na građanski rat i blokirale važne gradove u ruralnim područjima, Morales ističe da on osuđuje nasilje.

„Rekao sam to više puta. Ali to je prirodna reakcija, s obzirom na stepen do kojeg se siromašni ponižavaju. Zapalili su čak i našu zastavu, simbol urođeničkih naroda i naš nacionalni amblem“, naveo je Morales.

Odgovornima za eksploziju nasilja Morales smatra sve one koji ne priznaju izborne rezultate – od opozicionog lidera Karlosa Mese koji je, kako Morales kaže, izgubio izbore, do Luisa Fernanda Kamača, predsednika Građanskog komiteta Santa Kruz.

„On (Kamačo) dolazi iz veoma rasističke porodice. Njegov otac je bio pristalica diktature generala Uga Banzera i na taj način zaradio mnogo novca“, istakao je Morales. Kada je reč u ulozi SAD, Morales je dodao da su ga rudari koji su trpeli vojnu dikaturu upozorili da se pazi američke ambasade još kada je prvi put izabran za predsednika, a da je 2008. godine proterao američkog ambasadora iz Bolivije pošto je, kako je naveo Morales, on kovao zaveru protiv njega.

„Vašingtonska vlada je, takođe, bila prva koja je priznala zaverenički režim“, istakao je Morales i dodao da je vlada Žanine Anjez koja se proglasila za privremenu predsednicu nije prelazna, već diktatorska.

Da bi uopšte pristao na nacionalni dijalog na koji je sam pozvao, Morales ima tri uslova: da se pronađu odgovorni za ubistva njegovih pristalica, da se optuženi pred sudom tretiraju u skladu sa ustavom zagarantovanim pravima i da ubistva prestanu.

„Ubistva moraju da prestanu“, istakao je Morales.

Njegova najveća želja je, kako je rekao, postizanje mira.

„Vojska mora da razume da smo mi svi jedna velika porodica. Neki veruju da mogu da upravljaju zemljom jer imaju mnogo novca. Taj mentalitet mora da se promeni“, rekao je Morales i dodao da „nema pojma“ kako zaverenici misle da do 22. januara raspišu nove izbore, kako bolivijski ustav predviđa.

Na pitanje da li će se kandidovati, Morales je odgovorio da ima zakonsko pravo da se kandiduje, ali da je spreman da to ne učini ukoliko bi to donelo mir zemlji.

Morales iza sebe ima tri mandata, a na pitanje zašto je uopšte odlučio da se kandiduje četvrti put, uprkos tome što su Bolivijci odbili tu ideju na referendumu koji je sam rapisao, on je rekao da mu je ustavni sud omogućio kandidaturu.

„Dolazim iz esktremno siromašne sredine. Počeo sam da radim kada sam imao osam godina. Nisam želeo da budem sindikalni vođa, ali kada su me proizvođači koke pritisli, pristao sam. I tako se nastavljalo, sve dok nije došlo do mogućnosti da postanem predsednik. Nisam o tome sanjao. Nisam to planirao. Mogao sam da jednostavno odem kući i budem srećan. Prihvatio sam to jer više nisam mogao da podnesem represiju i nepravdu“, rekao je Morales.

Optužbe da želi da uspostavi socijalnu diktaturu u Boliviju nalik onima u Venecueli ili Nikaragvi ne smatra osnovanim, pošto socijalizam shvata kao socijalnu pravdu.

„A za nju vredi umreti. Bez socijalne pravde nema mira“, naveo je Morales i dodao da su zamerke njegovom upravljanju zemljom klasno pitanje. „Nisam postao predsednik iz želje da budem bogat, već iz patriotizma.“