Ciljani napad na podzemni štab u predgrađu Bejruta, koji je izvela izraelska vojska, predstavlja do sada najalarmantniju eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, tvrde svetski analitičari. U tom napadu, ubijen je lider libanske terorističke grupe Hezbolah, još šestoro ljudi, a skoro 100 ih je ranjeno.
Ubistvo Sajeda Hasana Nasrlaha, desilo se neposredno posle oštrog govora izraelskog premijera, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, kada je direktno pretio Iranu, i rekao da će nastaviti da „oslabljuje Hezbolah“.
A onda su krenuli da se nižu medijski izveštaji o vazdušnim napadima.
Posle manje od sat vremena, izraelski novinari, povezani sa odbrambenim i bezbednosnim establišmentom, sugerisali su da je Nasralah bio meta i da je bio u zoni štaba u vreme napada, piše Gardijan.
Napad je bio veoma značajnim, potvrđeno je nizom izjava od strane izraelskih zvaničnika, uključujući i sliku na kojoj se vidi kako Netanjahu naređuje napad telefonom iz svoje hotelske sobe u Njujorku.
Ono što je jasnije nego ikad, nakon serije izraelskih napada na Hezbolah ovog meseca – uključujući ciljana ubistva i eksploziju hiljada podmetnutih pejdžera i voki-tokija – jeste da su dosadašnja pravila odvraćanja, od strane obe zemlje, odbačena.
Tokom prvih meseci sukoba sa Hezbolahom, koji je počeo 8. oktobra – dan nakon Hamasovog napada na Izrael– podrazumevalo se da izraelska vojska neće ciljati najviše članove ove militantne grupe. Međutim, poslednjih meseci se te „crvene linije“ i te kako prelaze.
Gledano geografski, napadi se sele sve dublje u Liban i Izrael, tako da su izraelske operacije sve češće usmerene na više komandante Hezbolaha, osim onih koji su direktno uključeni u izvođenje napada na terenu na jugu Libana.
Diplomate i upućeni analitičari sugerisali su da je jedan od ciljeva diskretne veze između Izraela i Hezbolaha, preko američkog specijalnog izaslanika Amosa Hohštajna i posrednika grupe, bio fokusiran na očuvanje „nepisanog pravila“ da se ne napadaju najviše ličnosti u militantnoj grupi.
Međutim, izraelska strana je protekle dve nedelje „prikupljala dokaze“ za višestruki napad na Hezbolah. Bezbednosne agencije te zemlje iznosile su tvrdnje o neuspelim zaverama ove militantne grupe koje su bile usmerene na visoke izraelske ličnosti. Sugerisano je i to da je izraelska eskalacija imala za cilj da se suprotstavi planovima Hezbolahe da pokrene veliku ofanzivu.
Sve je to bila najava za dugo pripremani plan da se Hezbolah ostavi bez vođstva. Iako će značaj i posledice velikog napada od juče biti vidljivi tek u narednim danima, Netanjahu i njegovi vojni šefovi se debelo kockaju, piše Gardijan. Ne samo zbog situacije na severu Izraela, već zbog šireg regiona, i zbog odnosa sa međunarodnim partnerima.
Bajdenova administracija, ali i Francuska, verovale su da se sa Netanjahuom može postići sporazum o tronedeljnom primirju. Međutim, ovaj potez je šamar njihovim uverenjima i naporima.
Sada se čini da su Netanjahu i njegovo vojno rukovodstvo sve vreme tajno pripremali teren za ovaj napad, koji ima za cilj da Hezbolahu i Iranu pokaže gde su nove granice.
Ovaj napad je direktan izazov za Teheran, čiji je Nasralah bio najvažniji regionalni saveznik.
Iako Izrael tvrdi da je uništio skoro 50 odsto Hezbolahovog raketnog arsenala, to je malo verovatno. Komanda i kontrola Hezbolaha je ozbiljno oštećena, ali je verovatno zadržala značajan kapacitet.
Drugi iranski saveznici, uključujući Irak, Siriju i Jemen, imaju svoje rakete i bespilotne letelice, koje, iako nisu toliko značajne kao Hezbolahove, mogu da budu uvedene u igru.
A onda dolazi najvažnije pitanje: Da li Iran može da pređe preko ubistva Nasralaha, ili bi i on mogao da bude uvučen u širi sukob?