Ubrzanje američkog sunovrata: Devalvacija diplomatije u doba Trampa, erodiranje moći i Putinove tvrdnje da je liberalizam „prevaziđen“

Vladimir Putin, predsednik Rusije, rekao je za Fajnenšel tajms da je „liberalna ideja prevaziđena“. Ona je, kaže Putin, „nadživela svoju svrhu“. Predsednik Donald Tramp njega smatra zabavnim. U Japanu, na samitu G20, on upire prstom u Putina i kaže mu, smejući se, „Ne mešaj se u izbore“.

Činjenica da Putinove tvrdnje više nisu apsurdne i da Trampova neozbiljnost više nikoga ne iznenađuje predstavlja krunski dokaz američkog sunovrata u poslednje tri decenije. Pre trideset godina pao je Berlinski zid. Dve godine kasnije, nestao je Sovjetski Savez. Liberalna ideja je trijumfovala, a američka moć bila je praktično neosporna u „unipolarnom trenutku“.

Taj trenutak je bio moćan.

A taj put od dominacije američke ideje do Trampovog nepristojnog tetošenja autokrata priča je o šansi koju je Amerika protraćila.

Ne mogu da zamislim bolji vodič za kontemplaciju od knjige The Back Channel Vilijama Bernsa, njegovih dirljivih memoara o diplomatskom životu. Berns, nekadašnji zamenik državnog sekretara SAD i ambasador u Moskvi, bio je, to je opšti konsenzus, jedan od najboljih službenika spoljnih poslova u poslednjim decenijama, čovek neobičnog rasuđivanja i dalekovidosti. Dovoljno je reći da je 1993. godine, u poruci Klintonovoj administraciji koja će preuzeti vlast, napisao:

„Demokratska društva koja ne uspeju da brzo donesu plodove ekonomskih reformi, ili ne uspeju da se prilagode pritiscima etničkog samoizražavanja, lako skliznu u ‘izme’, a najpre u nacionalizam.“

Berns, koji se danas nalazi na čelu CEIP, američki gubitak „neprikosnovene pozicije moći“ pripisuje delom neminovnim geopolitičkim trendovima, između ostalog i usponu Kine i Indije u „veku Pacifika“.

Taj gubitak je, međutim, sačinjen od onoga što on naziva „smrtonosnim pogrešnim koracima“. Među njima su „inverzija sile i diplomatije“ nakon 11. septembra kada su se dezorijentisane SAD ukrcale na „put za rat sa Irakom“ koji je smatran „upadljivo intenzivnim i nedisciplinovanim“.

Teme Bernsove knjige su devalvacija diplomatije i nesrećne odluke u tome kome će se zemlja prikloniti. Sve je, za Bernsa, kulminiralo Trampovom „poharom američke diplomatije“ koja je „naše prijatelje zbunila, neprijatelje okuražila, a temelje međunarodnog sistema koji smo sagradili i očuvali sedam decenija učinila opasno krhkim“.

On piše o „unilateralnom diplomatskom razoružavanju“ pod Trampom, nastalom jednako od „ideološkog prezira i tvrdoglave nekompetentnosti“. Predsednikov stav prema diplomatiji je „narcisistički, ne institucionalni“, primećuje Berns, i pun „pokazivanja mišića i tvrdnji bez činjeničnog osnova“ koji vređaju saveznike i podilaze autokratama.

Setite se, sve ovo dolazi od izuzetno promišljenog i opreznog čoveka koji je svoj život posvetio tezi da diplomatija ne znači „savršena rešenja, već ishode koji koštaju manje od rata i čine da su svi u boljoj poziciji nego što bi inače bili“.

Jedno od tih nesavršenih ali korisnih rešenja bio je nuklearni sporazum sa Iranom koji je Tramp, pre nego što se iz njega povukao, nazvao „najgorim sporazumom svih vremena“, a u čijem je potpisivanju kao pregovarač Berns odigrao ključnu ulogu. To je, piše Berns, „upravo ona vrsta riskantnog, arogantnog, nepromišljenog ponašanja koje je ranije umanjilo naš uticaj i koje bi lako ponovo moglo dovesti do istog“.

On ističe: „Napustiti nesavršene sporazume je veoma retko bolje rešenje od neprekidnog ukazivanja na njegove nesavršenosti.“

Naročito kada „napuštanje“ vodi SAD na ivicu nepotrebnog rata.

Erodiranje američke moći i uticaja, prema Bernsu, počinje mnogo pre Trampa. On lamentira nad gubitkom jedinstvene američke kohezije koja je, na kraju Hladnog rata, ujedinjenoj Nemačkoj obezbedila mesto u NATO-u. Berns ističe neuspeh da se dovoljno rano primeti kako će rusko „poniženje i ranjeni ponos“ pod Putinom dovesti do ponovnog uspona.

Širenje NATO-a bilo je, navodi Berns, „u najboljem slučaju preuranjeno, a u najgorem bespotrebna provokacija“.

On smatra da je predsednik Barak Obama pogrešio što se nije držao svoje „crvene linije“ protiv upotrebe hemijskog oružja sirijskog režima. Obamina administracija je „trepnula“ i, navodi Berns, „ostavila dugotrajni beleg“. U tom vakuumu je napredovao Putin.

Sada ruski predsednik tvrdi da je liberalizam prevaziđen. Greši. Potrebniji je nego ikada, iako mu se i Tramp ruga. Ali sposobnost Amerike da unapredi liberalnu demokratiju ne može da demonstrira, kako Berns kaže, „Stejt department u kojem se službenici zastrašuju, autocenzurišu ili jednostavno ignorišu“.

© 2019 The New York Times

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 11 juna.