„Učim korejski da bih razumeo šta pričaš u snu“: „Past lives“ i priča o ljubavi iz prošlog života

„Šta misliš ko su oni? Korejac i Koreanka su par, a Amerikanac je njihov prijatelj?“

Ovo je pitanje koje bi mogao da postavi svako ko ne zna šta je „In-jon“.

To je korejska izreka za sudbonosne partnere. Za partnere koji su bili zajedno u prošlom životu. A ako su se jednom sreli, znači da je tako sigurno bilo, da su bili zajedno pre 8 hiljada godina.

„Past lives“ je film o Nori i Ho Sungu, dvoje ljudi, koji su odrastali zajedno, koji su se penjući se uz bezbroj stepenika Seula zajedno vraćali iz škole. O „plačljivici“, kako je sebe nazivala, devojčica koju su umele da rastuže ocene, i o prijatelju koji je tešio.

„Da, sviđa mi se… Ho Sung. I venčaćemo se“, govorila je Nora, kada bi je majka upitala da li ima neko u školi u koga je zaljubljena.

A njih dvoje su se rastali onda kada su Norini roditelji su odlučili da emigriraju u Kanadu zbog boljih životnih šansi. Nora (tada Na Jang) odlazi bez pozdrava. Ona zasniva potpuno novi život. Međutim, posle 12 godina se seća svog starog prijatelja i školske simpatije i odlučuje da ga potraži.

I posle obostranog interesovanja i kontakta koji je trajao jedno vreme, ovo dvoje ljudi shvataju i to da je komunikacija na dva kontinenta, u momentu kada svako ima svoje ciljeve, praktično nemoguća. Nora je ta koja je odlučila da prekine taj odnos.

U svom „novom životu“ Korejka (sada dramaturškinja) upoznala je čoveka sličnih interesovanja, Amerikanca, koji je pogledao sve filmove kao ona i pročitao sve iste knjige, koji je takođe pisac.

Ova priča dobija zamah kada Ho Sung, iako je znao da se Nora udala, pod izgovorom da dolazi na odmor, odluči da dođe u Njujork i poseti je.

Činjenica da ona pristaje da se vidi sa starim prijateljem, ali i to da svom mužu ispriča sve detalje njihovog odnosa, baca pozitivno svetlo na priču, i daje naznake kakav će biti ishod. Ho Sung pokazuje dozu ranjivosti i čežnje. I Artur, Norin muž, koji je voli i koji je siguran u njenu ljubav otvoreno govori o svojoj nesigurnosti.

„Nemam čega da se plašim. Nećeš valjda otići sa njim“, kaže joj, ali ipak dodaje „on je tvoja prva ljubav. Znaš, dok sanjaš pričaš na korejskom. Imam utisak da u tebi postoji jedan deo do kog nikada neću moći da doprem. Zato i učim korejski, da bi razumeo šta pričaš u snu.“