Učiti od Alibabe: Kreiranje vrednosti u digitalnoj ekonomiji

Nove ideje pretvorene u vredne inovacije oduvek su bile način kako unaprediti poslovanje i odbraniti se od konkurencije. To je bio put za ostvarivanje boljih poslovnih rezultata uključujući i profit, za osvajanje novih tržišta i prelazak u „plavi okean“ – kreiranje novog segmenta tržišta gde nema konkurencije.

Kompanija Alibaba veoma je uspešna u kreiranju digitalne platforme na kojoj milioni klijenata i stotine hiljada proizvođača najrazličitijih proizvoda razmenjuju vrednosti. Uz veliku popularnost rapidno su povećavali broj transakcija i postali digitalna platforma s najviše transakcija na svetu. Više i od kompanija koje kontrolišu transakcije kreditnim karticama (Viza ili Masterkard).

Većina procesa u Alibabinim kompanijama su automatski i programski se upravlja svakim od zadataka i procesa. Sistemski se prati prodaja svih proizvoda. Najpopularniji i najprodavaniji proizvodi po grupama se postavljaju na početnu internet stranicu, na koju dolaze svi korisnici, da bi olakšali i ubrzali pristup korisnika do željenih proizvoda. Ako su, na primer, olovke vrlo traženi proizvod i ako se grupa „olovke“ nalazi na početnoj strani a na osnovu podataka sistem utvrdi da je potražnja za plavim olovkama veća od svih ostalih olovaka zajedno, automatski će se kreirati nova grupa proizvoda „plave olovke“ i nova grupa će se pojaviti na odgovarajućem mestu na početnoj stranici kao posebna grupa. Tako sistem sam i automatski upravlja strukturom i izgledom platforme i olakšava korisnicima da brzo pronađu najpopularnije proizvode.

Pošto su prodaja, broj kupaca i broj ponuđača na Alibabinoj platformi brzo rasli, pojavili su se novi problemi – plaćanje i isporuka.

Pošto u Kini nije bilo mnogo korisnika kreditnih kartica, a broj pametnih telefona rastao je ogromnom brzinom, problem plaćanja kupovine na internetu rešen je kreiranjem digitalnog novčanika na mobilnim telefonima (osnovali firmu Alipej koja uskoro dolazi u Srbiju). Korisnik jednostavno sa svog računa u banci prenese željeni iznos novčanih sredstva u digitalni novčanik i dalje plaća svaku svoju kupovinu u internet prodavnicama koristeći za plaćanje digitalni novčanik. Ovaj proces mnogo je jeftiniji i brži nego plaćanje kreditnim karticama. Posle velikog uspeha digitalnih novčanika, ovaj način se proširio i na fizičke prodavnice, koje su uvele mobilne POS uređaje i omogućile plaćanje iz digitalnih novčanika. U 2018. godini mobilna plaćanja iznosila su 17 biliona dolara (na engleskom, 17 triliona) što je više od BDP-a Kine. U SAD mobilna plaćanja koriste se mnogo manje i dostižu u ukupnom iznosu manje od jedan odsto iznosa u Kini. Time je u Kini ostvarena ogromna ušteda, a Alibaba i njihovi konkurenti prikupili su ogromnu količinu podataka o plaćanjima kupaca i mogućnostima firmi koje su prodavci u ovim transakcijama.

Drugi problem bio je problem isporuke. U Kini je isporuka preko firmi koje se bave distribucijom i logistikom bila nesigurna, bez mogućnosti praćenja pošiljaka, pošiljke su nestajale ili mnogo kasnile, što je predstavljalo ogroman problem za platformu kao što je Alibaba, jer nije važno samo osigurati prodaju već i isporuku i naplatu. Alibabin tim odlučio je da logistiku i distribuciju reši s osam partnera, pa su osnovali firmu CAINIAO. Razvili su sistem za praćenje svih pošiljaka, koji klijentima preporučuje i omogućava izbor na osnovu različite opcije isporuke, povezuje isporuku sa naplatom i s drugim sistemom koji upravlja s 200 novih distributivnih centara koji pokrivaju celu Kinu. Distributivni centri potpuno su automatizovani i robotizovani. Priključili su se i novi partneri za isporuku robe u lokalnim zajednicama – prodavnice, restorani, lokalne ekspres službe. Potpuno su promenili celu industrijsku granu distribucije i logistike i omogućili svim firmama u Kini da koriste ovaj novi ekosistem čiji je zadatak da svaku pošiljku isporuči, bilo gde u Kini, za 24 časa, a bilo gde u svetu za 72 sata. Njihov cilj je da u sledeće tri godine kreiraju više od sedam milijardi dolara dodatne vrednosti u industriji logistike kroz dalju automatizaciju i uvođenje IoT-a. Dodavanjem 100 miliona uređaja žele da postignu punu automatizaciju praćenja i prikupljanje podataka u realnom vremenu za sve procese. Firma CAINIAO sada vredi više od 15 milijardi dolara.

U digitalnoj ekonomiji osnova su veliki ekosistem (kupci, prodavci, partneri), automatizovani procesi i odlučivanje i prikupljanje podataka u realnom vremenu. Kroz nove i jedinstvene načine korišćenja tih podataka kreiraju se vredne informacije i tako nastaju inovacije kroz kreiranje nove vrednosti.

Koristeći podatke o prodaji i plaćanjima Alibabin tim kreirao je dodatnu vrednost kroz algoritme i korišćenje veštačke inteligencije. Napravili su skoring sistem koji je računao bodove za svakog pojedinca i svaku firmu koja koristi mobilni način plaćanja, bazirano na podacima o svim njihovim transakcijama. Zatim su osnovali banku koja je ponudila kredite ili odložena plaćanja svakom ko ima dobar skoring. Iznos ukupnih kredita njihove banke je tri puta veći od sledeće banke u Kini. I taj iznos stalno raste.

Analiziranjem podataka saznali su da u digitalnim novčanicima uvek ostaje manja količina novca, pa su našli partnera da osnuju investicioni fond. Ponudili su korisnicima digitalnih novčanika da deo novca ulože u ovaj monetarni investicioni fond. Danas je to najveći investicioni fond na svetu.

Sledeća stepenica je osiguranje. Razvili su novi sistem i napravili saradnju s 11 osiguravajućih društava u Kini i ponudili svojim kupcima, firmama prodavcima, investitorima iz fonda, korisnicima digitalnih novčanika i svima drugima da preko te nove platforme zaključe potrebno osiguranje.

I sve što su uradili (a ovde je opisan samo jedan deo) bazirano je na ekosistemu, podacima u realnom vremenu, algoritmima, veštačkoj inteligenciji, kreiranju vrednih informacija ili, kako oni to nazivaju, kroz „pametno poslovanje“.

U Kini je 11. novembra 2019. bio „dan samaca“ (pandan ”crnom petku“ u ostalom delu sveta), poseban dan za kupovinu na internetu sa velikim ponudama i popustima. Ponovo je oboren rekord i prodaja je dostigla 38,4 milijarde dolara u 24 sata, povećanje od 26 odsto u odnosu na prošlu godinu. U prvih 68 sekundi prodato je robe za milijardu dolara, u prvom satu prodaja je dostigla 12 milijardi dolara, 90 odsto kupovina dolazi sa mobilnih telefona, a CAINIAO je obradio 1,3 milijarde naloga za isporuku. Poređenja radi: u SAD za pet dana (od Dana zahvalnosti pa do sajber ponedeljka) prodaja je prošle godine dostigla 14,1 milijardu dolara.

Ako uporedimo različite metode za kreiranje vrednosti i inoviranja u industrijskom modelu poslovanja i u digitalnom, uočavaju se razlike u neophodnim osnovnim sredstvima, u metodama i procesima inoviranja i primenama novih rešenja.

U industrijsko doba osnovna sredstva su kapital, materijalna sredstva (fabrike, vozila, materijali, proizvodi, lanac snabdevanja i lanac prodaje sa distributerima, dilerima, prodavnicama ili u slučaju servisa kao što su banke ili osiguravajuća društva kapital, ljudi, zgrade i filijale). Vrednost se ostvaruje kroz linearno prenošenje vrednosti od proizvođača preko distributera i dilera, a u prodavnici se finalno realizuje, kada krajnji kupac preuzme i plati proizvod ili uslugu. Mnogi od procesa su manuelni i izveštaji o procesima u poslovanju posmatraju se s vremenskim zakašnjenjem od mesec ili više dana, a za mnoge procese i nema stvarnih podataka već se baziraju na viđenju i izveštavanju zaposlenih. Realizacija vrednosti zahteva relativno veliki kapital, ljude i materijalna sredstva i kroz linearnost mnogo vremena za realizaciju vrednosti. Inoviranje zahteva velike timove istraživača i naučnika, velike investicije i dugoročna istraživanja.

U digitalnoj ekonomiji najveća vrednost stvara se kada su svi procesi automatizovani ili postoji automatizovano praćenje najvažnijih podataka o klijentima, o procesima, o ekosistemu u realnom vremenu, kada je razmena podataka i informacija slobodna u svim vezama u ekosistemu, kada odluke donose sistemi trenutno koristeći algoritme i veštačku inteligenciju, kada se uvid u izvršenje procesa i izveštaji o poslovanju dobijaju u realnom vremenu, kada se iz podataka kreiraju vredne informacije za korisnika, kao i za sve učesnike u ekosistemu, i kada svi učesnici u ekosistemu to prihvate i potvrde svojom masovnošću. U digitalnoj ekonomiji za inovacije je potrebno mnogo manje kapitala, materijalnih sredstava i moguće je mnogo brže inovirati. Zbog toga se broj inovacija u digitalnoj ekonomiji višestruko povećava i ubrzava kao i broj inovatora.

To ne znači da treba da se zaustave fundamentalna istraživanja ili investicije u inoviranje proizvoda, ali je neophodno razumeti kako se stvara vrednost i inovira u digitalnoj ekonomiji. I to iskoristiti.