Kako je pandemija i s njom povezana zdravstvena kriza uticala na poslovanje Siemensa u Srbiji u smislu organizacije, poslovnog modela, broja zaposlenih, poslovnih ciljeva, strategije?
Kada je kriza počela, predstavljala je potpuno novu situaciju, nepoznatu savremenom društvu. Od prvog dana Siemens je sledio mere koje su preporučile Vlada i ekspertski timovi, reagovali smo u kratkom roku kako bismo zaštitili svoje zaposlene. U ovakvim vremenima zaposleni moraju da znaju da njihova kompanija i rukovodioci brinu o njihovom zdravlju, sigurnosti i ukupnoj dobrobiti. To je nama bio i ostao prioritet broj jedan. Siemens je takođe istrajan u naporima da učinimo sve što je potrebno kako bismo održali kontinuitet poslovanja i zadržali sva radna mesta u ovim okolnostima. Iz moje perspektive, prilagodljivost i inovacije su ključ uspeha, a kao kompanija koja i inače posluje po modelu koji zahteva prilagodljivost i brzu reakciju na sve promene na tržištu, to nam je omogućilo da ostvarimo dobre rezultate. S druge strane, Siemens je sinonim za inovacije, one su pokretačka snaga naše kompanije od osnivanja pre više od 170 godina, koje su upravo ključne u kriznim vremenima. Zato u 2021. ulazimo pre svega zadovoljni što smo, pored toga što smo bili jedinstveni u naporu da zaštitimo zdravlje naših porodica i kolega, uspeli i da uspešno nastavimo naše poslovanje.
Da li je među rešenjima na krizu i digitalna transformacija? Kakva su iskustva Siemensa kao vodeće svetske kompanije u tehnološkoj digitalnoj transformaciji?
Trend digitalizacije pokazao se kao veoma efikasan tokom pandemije COVID-19. Siemens kao pionir u polju digitalizacije, nudi rešenja i tehnologije koji omogućavaju našim kupcima i partnerima da odgovore mnogo brže i efektivnije na kriznu situaciju i menjanje zahteva tržišta. Digitalizacija i automatizacija su sada hitnije i važnije nego ikad za industriju, to su procesi koji nikada ne prestaju da se razvijaju, i zato moramo uvek da budemo u toku sa novim trendovima razvoja tržišta u ovoj oblasti. Kako se svet sve više povezuje, digitalizacija je ključna razlika koja će omogućiti kompanijama da ostanu konkurentne. Digitalizacija obećava niže troškove, poboljšani kvalitet proizvodnje, fleksibilnost, efikasnost, kraće vreme odziva na zahteve tržišta, a takođe otvara nove poslovne mogućnosti.
S obzirom na to da je još u junu ove godine kompanija dozvolila zaposlenima da sami izaberu lokacije za rad na kojima su najproduktivniji, može li se već danas govoriti o nekim iskustvima?
Kriza zbog koronavirusa pokrenula je nagle promene u načinu poslovanja i uvukla digitalizaciju u svaku poru društva. U Siemensu smo i ranije imali mogućnosti rada od kuće jednom nedeljno, ali sada smo otišli i korak dalje. Siemens je uspostavio model rada od kuće 2-3 puta nedeljno kao trajni model poslovanja, čak i nakon završetka globalne krize uzrokovane pandemijom. Osnova ovog budućeg radnog modela je dalji razvoj naše korporativne kulture. Ove promene će takođe biti povezane sa drugačijim stilom rukovođenja, onim koji je fokusiran na rezultate, a ne na vreme provedeno u kancelariji.
Kompanija Siemens je simbol za inovacije. Koliko su one važne u periodu krize?
Inovacija je jedan od naših najvažnijih faktora uspeha, a u svetu današnjice koji se nalazi u situaciji drugačijoj od bilo koje do sada razvijanje parametra inovacije pruža vam veliku prednost.
Siemens teži tehnološkom liderstvu u oblastima tehnologije i inovacija koje su od presudnog značaja za kompaniju. Ove tehnologije su ključne za dugoročni uspeh Siemensa i njegovih kupaca. Fokusirani smo na osiguravanje kontinuiteta poslovanja uprkos ograničenjima, pronalaženje kreativnih načina za prenos znanja kupcima kako bi mogli da nastave sa radom i vraćanjem poslovanja na stanje pre pandemije i ulivanje poverenja zaposlenima, kupcima i partnerima.
Od oktobra ste predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore u Srbiji. Kakve su posledice pandemije u ovoj godini na poslovanje nemačkih kompanija u Srbiji?
Nemački investitori prisutni su u Srbiji pune dve decenije, a trenutno ovde posluje blizu četiri stotine nemačkih kompanija sa više od 60.000 zaposlenih. Nemačko-srpska privredna komora je veoma ponosna na činjenicu da su nemačke kompanije zadržale svoje radnike tokom čitave krize i da smo se pokazali kao pouzdan partner i u krizi. Mnoge kompanije iz Evrope razmatraju mogućnost preseljenja proizvodnje u zemlje u regionu, tako da verujem da raste interesovanje za zemlje kao što su Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Rumunija. Srpske kompanije pokazale su se kao pouzdane, fleksibilne i, što je najvažnije, isporučuju visokokvalitetne proizvode i usluge po konkurentnim cenama.
Tagovi
