Rusija nastavlja da smanjuje isporuke gasa, navodno zbog turbine koja nedostaje. Nemačka vlada zato najavljuje da će se duže koristiti termoelektrane na ugalj. I traži još neka dodatna rešenja, piše Dojče vele.
„Turbina je tu, može da se isporuči, samo neko mora da kaže da je želi i biće tu vrlo brzo“, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc. On se demonstrativno fotografisao u Milhajmu na Ruru ispred gasne turbine kompanije „Simens Enerdži“ koja je u stvari odavno trebalo da se vrati u Rusiju. Turbina je potrebna za gasovod Severni tok 1.
Oko 1.800 gigavat časova (GWh) – to je količina gasa koju Rusija dnevno može da ispumpa gasovodom. Međutim, samo oko 350 GWh trenutno dnevno stiže u Nemačku. Ruski predsednik Vladimir Putin odgovornost za to prebacuje na nedostatak gasnih turbina, a nemačka vlada smatra da je smanjivanje isporuke politički motivisano.
Rusija bi mogla da isporučuje bez ograničenja
Prema rečima kancelara, ništa ne stoji na putu transportu gasne turbine u Rusiju. „Osim što ruski kupci moraju da kažu da žele turbinu i da daju potrebne podatke za carinski transport u Rusiju.“ Šolc naglašava da Gazprom u svakom trenutku može da ispuni svoje obaveze isporuke Evropi bez ograničenja.
To je politička izjava. U stvari, nemačka vlada sumnja da će Rusija ponovo potpuno otvoriti slavinu za gas. Zato se pod velikim pritiskom traže alternative. Nemačke elektrane na ugalj koje su zatvorene ili bile planirane za gašenje, sada će ponovo biti puštene u rad – na period do devet meseci. Tako bi se elektrane na gas isključile iz mreže – one trenutno proizvode oko deset odsto električne energije u Nemačkoj.
Globalna trka za ugljem
Kancelar Olaf Šolc govorio je o „hitnoj meri za ograničeni vremenski period koja ne bi trebalo da bude na štetu naših klimatskih ciljeva“. Nemačka zapravo želi da ukine proizvodnju električne energije na ugalj najkasnije do 2038. „Ono što ne sme da nam se dogodi jeste da skliznemo u globalnu renesansu fosilnih goriva i posebno uglja“, upozorava kancelar.
Ali ako se pogledaju podaci, globalno to izgleda upravo tako. Nikada više uglja nije upotrebljeno za proizvodnju električne energije nego prošle godine. Prema proračunima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), 2022. godine moglo bi da se proizvede više nego ikada ranije – a to važi i za naredne godine.
Zabrana uvoza ruskog uglja
Udruženje uvoznika uglja (VDKi) sa sedištem u Berlinu pretpostavlja da će potražnja za kamenim ugljem od septembra u Nemačkoj značajno da poraste. „Ove zime sigurno ćemo uvesti više od 30 miliona tona kamenog uglja za termoelektrane“, kaže član odbora VDKi Aleksandar Bete. To bi bilo jedanaest procenata više nego 2021.
Do sada je 50 odsto uglja uvoženo iz Rusije. No, s tim je uskoro gotovo. Evropska unija je 9. aprila sankcionisala Rusiju zabranom kupovine i uvoza uglja i nafte. Prethodno zaključeni ugovori mogu i dalje da se realizuju – s naftom do kraja decembra, a ugalj se može isporučivati i istovarati još samo do 10. avgusta.
Dovoljno novih dobavljača
Pronalaženje zamene nije problem, tvrde nemački uvoznici uglja. Ima dovoljno dobavljača u Južnoj Africi, Australiji, SAD, Kolumbiji i Indoneziji, kaže Aleksandar Bete. Pošto ugalj ima različite osobine i kvalitet u zavisnosti od zemlje porekla, mora se videti koja je mešavina najbolja za elektrane. „Testovi su već u toku.“
Bete ističe da bi moglo da „zaškripi“ kada je reč o transportu i da dođe do uskih grla u međunarodnim lukama. Osim toga, otprilike dve trećine ukupnog uvoza uglja u Nemačku transportuje se brodovima unutrašnjim plovnim putevima preko Rajne do elektrana. Međutim, u ovom trenutku vodostaj je toliko nizak da brodovi mogu da plove samo sa 30 do 40 odsto svog kapaciteta. „Zato je potreban tri do četiri puta veći transportni kapacitet“, ističe Bete.
Maksimalne cene kamenog uglja
Cene kamenog uglja takođe postaju sve veće. Početkom 2021. tona je još uvek bila dostupna na svetskom tržištu po ceni od 64 američka dolara. Cena se trenutno kreće ka 400 američkih dolara za jednu tonu. U svetu je prošle godine iskopano oko 7,4 milijarde tona kamenog uglja, od čega skoro polovina u Kini. Zemlje proizvođači same troše ogroman deo, samo jedna milijarda tona dostupna je na svetskom tržištu.
Za operatere elektrana koje su povučene iz pogona, ponovno pokretanje se isplati, uprkos visokim cenama uglja – jer su i cene struje skočile. No, mnoge elektrane ne mogu ponovo da se aktiviraju, jer zbog starosti više ne bi mogle da rade neprekidno.
Ali, ne bi trebalo da se samo elektrane na ugalj vrate na mrežu. Vlada Nemačke priprema za početak oktobra i uredbu o ponovnom pokretanju elektrana na lignit koje su već ugašene.
To važi i za elektranu Jenšvalde u Brandenburgu, koja sa svoja dva bloka može da snabdeva strujom koliko i jedna nuklearna centrala. Problem je međutim u sledećem: stari blokovi nisu u skladu s propisima o izduvnim gasovima, a s obzirom na gašenje, operater nije smatrao da je potrebno da ih naknadno ugradi. Osim toga, vlada i nedostatak kadar. Radnici su odavno raspoređeni na druga radna mesta.
Tagovi
