Tviter je ugasio na hiljade naloga u Kini koji su osporavali dokaze o kršenju ljudskih prava u Ksinjangu, kao deo onoga što eksperti nazivaju „sramnom propagandnom operacijom“, prenosi Gardijan.
U operaciji su za širenje propagande i lažnih svedočenja o srećnom životu u ovoj regiji korišćene su fotografije, automaski nalozi i lažni ujgurski profili.
Operacija je trebalo da prikrije dokaze o dugogodišnjoj opresionističkoj kampanji koja podrazumeva kampove za interniranje, u kojima navodno dolazi do prislinog rada i sterilizacije.
Ustanovljeno je da su za deljenje različitih sadržaja i tema upotrebljavani već korišćeni profili posvećeni pornografiji i korejskim sapunicama, a kojima je je samo promenjena svrha.
Tviter je zabranjen u Kini, ali njeni zvaničnici ga često koriste u inostranstvu.
Prema analitičarima iz Australijskog instituta za uspostavljanje strategije (ASPI), sadržaj sa oko 2.160 naloga koje je Tviter zatvorio često je bio “sraman”, a odao je i utisak “neuverljivog poricanja”, što je zamutilo vodu oko ovog problema.
Nalozi povezani sa kineskim operacijama javili su se u dva seta. Onaj veći podrazumeva mrežu od 2.048 naloga koji odražavaju stavove Kineske komunističke partije o Ksinjangu. Drugi set od 112 naloga povezan je sa “Čangju kulturom”, privatnom kompanijom za koju se ispostavilo da je unajmljena od strane regionalnih vlasti u Ksinjangu, kako bi pravila video zapise Ujgura koji podržavaju vladu.
Identifikovano je više od 30.000 tvitova koji su za svrhu imali zaustavljanje glasina i otkrivanja “prave istine” o onome što se događa u ovoj regiji.
Prema podacima iz Instituta, 97 odsto identifikovanih naloga je imalo manje od pet pratilaca, dok je kod 73 odsto profila taj broj bio nula. Iako 98 odsto tvitova nije bilo ni lajkovano ni podeljeno, veliki broj njih je podržan od strane vladinih diplomata i zvaničnika, koji su ove sadržaje delili i time im davali legitimitet.
“Meta uopšte nisu oni koji su skeptični kada je u pitanju delovanje kineske vlade, već ljudi koji veruju kineskim medijima i protive se uticaju zapadnih medija“, rekao je Albert Žang, istraživač na Australijskom institutu za uspostavljanje strategije.
Međutim, uprkos sve češćim dokazima o delovanju Partije na internetu, Žang veruje da postoji nedostatak razumevanja od strane kineskih propagandista o tome šta je legitimno i u šta se može verovati, što je pokazao pokušaj da se obnovi zabrinutost za tamošnju tenisku zvezdu Peng Šuaj.
Još jedan od analitičara sa Australijskog instituta, Fergus Rajan, izneo je svoje viđenje kineskih sistema nadzora koji prema njegovim rečima nisu uopšte toliko superiorni kako se o njima priča.
“Stranci često misle da je kineski sistem nadzora veoma sofisticiran, ali to nije istina. U realnosti, njihova infrastruktura nije uopšte toliko napredna i efikasna. To isto važi kada su u pitanju informacije korišćene za kampanje”, rekao je Rajan.