Put na more i spremna play lista. Tog leta bilo je lepo, slušao se rok, mada niste ljubitelj. Sada, leto je odavno za vama, sedite pod ćebetom i gledate film. Reklama počinje sa „She’s got a smile that it seems to me, reminds me of childhood memories„…
Kreću flashback-ovi.
Muzika može biti moćno emocionalno sredstvo. Zvuci Adeline pesme „Someone Like you“ mogu da izazovu jezu, nekima i suze. Postoji nekoliko stvari koje više zadovoljavaju od vikanja i pevanja uz Nirvanu kada ste ljuti ili skakanja po kući uz Tejlor Svift nakon posebno dobrog dana.
Ispostavlja se da emocije koje izaziva muzika nisu samo dobre, već i zdrave. Meta-analiza 400 muzičkih studija pokazala je da slušanje muzike može da smanji anksioznost, pomogne u borbi protiv depresije i ojača imuni sistem. Klinički muzički terapeuti su čak počeli da se pojavljuju i prepisuju muziku za manje-više sve, od Alchajmera do poremećaja iz autističnog spektra (razume se, i pored drugih tretmana).
Ljudski mozak se prilagođava zvuku već u materici, negde između 16. i 18. nedelje, a čulo sluha novorođenčeta razvija se brže od drugih čula. Ovo sugeriše da ljudi imaju sklonost ka zvuku, pri čemu određeni delovi mozga daju prioritet odgovorima izazvanim zvukom.
Ova, vrlo rano razvijena sklonost biva važan deo čovekovog postojanja. Pokušajmo da se suzdržimo od muzike i zaključak da su “u krizi” kod većine ljudi stići će brzo. Međutim, muzika nije samo zabava – pruža mnoštvo koristi (i nešto malo iz kolone minus).
Pojačava raspoloženje
Istraživanja su dokazala vezu između muzike i raspoloženja. Slušanje omiljene pesme može izazvati oslobađanje dopamina u mozgu što dalje pomaže u sprečavanju depresije. Pokušajte da napravite listu sa svim svojim omiljenim pesama koje možete da slušate sledeći put kada se osećate loše.
Poveća pažnju i fokus
Pokazalo se da muzika poboljšava fokus i pažnju i podstiče mentalne performanse tokom učenja ili rada na zadatku. Dakle, bilo na poslu ili tokom učenja, slušanje stimulativne numere (u pozadini) može pojačati pažnju. Izbegavanje muzike sa puno teksa ili ometajućim ritmom dobra je preporuka, a umesto toga, izbor bi bio npr. klasična muzika. Utvrđeno je da ona dovodi do uravnoteženog, stabilnog, smirenog stanja uma i poboljšava efikasnost učenja.
Vraćanje sećanja
Muzika ima sposobnost da ljude vrati u prošlost i može omogućiti prisećanje na uspomene. To je zato što stalno slušanje iste muzike stvara asocijacije u našem mozgu sa emocijama koje doživljavamo dok slušamo tu muziku. Dakle, čak i kada reproduciramo muziku od pre mnogo godina, možemo odmah da se povežemo sa emocijama i osećanjima doživljenim u to vreme. Ovo je korisno kada želimo da se prisetimo pozitivnih iskustava ili uspomena i da ponovo proživimo nešto od te pozitivnosti u sadašnjosti.
Takođe je utvrđeno da muzika ima dubok uticaj na sećanja osoba sa demencijom i Alchajmerom. Popularni program razvijen u SAD pod nazivom „Muzika i pamćenje“ fokusira se na kreiranje personalizovanih plejlista i puštanje ove muzike ljudima koji imaju hronična kognitivna i fizička oštećenja. Kreatori programa objašnjavaju da muzika budi deo mozga koji nije pogođen demencijom i izaziva reakcije, poput pevanja i pokreta, i kratkih trenutaka ponovnog povezivanja.
Opuštanje i miran san
Puštanje umirujuće muzike može biti upravo ono što je potrebno treba u trenucima kada se ljudi osećaju preopterećeno i pod stresom, kada san ne dolazi na oči. Istraživanja pokazuju da slušanje mirne muzike može pomoći u opuštanju usporavanjem disanja i otkucaja srca, kao i smanjenjem krvnog pritiska i smanjenjem hormona stresa, uključujući adrenalin i kortizol. To olakšava opuštanje i otpuštanje briga, što dalje može pomoći bržem uspavljivanju i kvalitetnijem snu.
Motivacija i energija
Većina ljudi će otkriti da je vežbanje mnogo lakše uz slušaje muzike. To je zato što brza, optimistična muzika povećava broj otkucaja srca i daje nalet energije, podstičući motivaciju i maksimizirajući performanse. Dakle, kada je potrebno malo pojačanja pre sledećeg treninga, zvučna podloga omiljenih pesama može biti dobar izvor energije.
Povezanost
Muzika je univerzalna, okuplja ljude iz svih sfera života. Nije bitno koji jezik govorite ili odakle ste, muzika je univerzalni jezik. Istraživanja su otkrila da slušanje muzike može izazvati oslobađanje oksitocina, „hormona ljubavi“ koji nam pomaže da razvijemo empatiju, poverenje i saosećanje prema drugima. Tako u trenucima usamljenosti slušanje muzike može stvoriti osećaj pripadnosti i povezanosti.
Kada muzika negativno utiče na mentalno zdravlje?
Studija objavljena u Frontiers in Human Neuroscience, s ciljem da ispita da li moduliranje emocija muzikom može potencijalno da naškodi mentalnom zdravlju osobe, daje odgovor – da, ponekad.
Istraživači su izvršili psihološko testiranje na ukupno 123 pacijenta starosti između 18 i 55 godina, od kojih su okvirno polovina bile žene. Njima je postavljen niz pitanja o ličnom mentalnom zdravlju, a naučnici su zatim koristili svoje odgovore da procene nivo depresije, anksioznosti i neuroticizma svakog učesnika.
Takođe su ocenjeni na nečemu poznatom kao skala regulacije muzike u raspoloženju ili MMR. Prema tome, način na koji pojedinci regulišu svoje raspoloženje muzikom može se podeliti u sedam kategorija: zabava, oživljavanje, jak osećaj, mentalni rad, uteha, diverzija i pražnjenje. Poslednje tri kategorije (uteha, diverzija i pražnjenje) su načini na koje pojedinci mogu da koriste muziku za regulisanje negativnih emocija.
Za uzehu, ljudi obično slušaju muziku koja odgovara njihovom emocionalnom stanju – tužnu muziku ako su tužni. Oni koji u muzici nalaze utehu koriste je da bi se osećali shvaćeno i manje usamljeno. Na primer, osoba sa depresijom mogla bi da sluša pesmu o životu sa bolešću i nađe utehu u njoj.
Muzika se koristi i za odvraćanje od lošeg raspoloženja, ne mora da odgovara trenutnom mentalnom stanju. Na primer, osoba koja je anksiozna može da peva uz srećnu pesmu dok se anksioznost ne rasprši.
Za pražnjenje, ljudi slušaju muziku koja odgovara njihovom emocionalnom stanju kako bi bolje izrazili tu emociju. Na primer, osoba koja je frustrirana može pevati uz muziku “besnog” tona kako bi se oslobodila te frustracije.
Neke studije pokazuju da su muškarci (ali ne i žene) koji su koristili metodu pražnjenja za slušanje muzike imali veći nivo anksioznosti i neuroticizma od ostalih učesnika. Drugim rečima, oslobađanje negativnih emocija kroz muziku ne pomaže u ublažavanju negativnih emocija – u stvari, može ih čak i pogoršati.
Zašto uopšte volimo muziku?
Istraživanja su pokazala da kada slušamo muziku, naš mozak oslobađa dopamin, što čini srećnim. U jednoj studiji objavljenoj u “Nature Neuroscience” istraživači su otkrili da je oslobađanje dopamina najjače kada muzičko delo dostigne emocionalni vrhunac i kada slušalac oseti „jezu“.
To može objasniti zašto volimo muziku, ali ne i zašto smo uopšte razvili ovu naklonost. Mozak oslobađa dopamin tokom ponašanja koje je neophodno za preživljavanje (npr. jedenje). To je ono što nas podstiče na takvo delovanje. Međutim, muzika ne “radi” isto, mada uključujeisti sistem (nagrađivanja), iako, kako navode stručnjaci, nije biološki neophodna za opstanak.
Moguće je da je to slika i prilika ljudske (čini se, neraskidive) ljubavi prema obrascima. Muzika je obrazac. Dok slušamo, iščekujemo koje će melodije, harmonije i ritmovi doći na red. Poučeni iskustvom, ljudi slušanjem pesme mogu da pretpostavlju ton (muzika postaje predvidiva za njih u tom slučaju jer znaju šemu).
Zato novi stilovi muzike nisu naročito privlačni starijim ljudima. Kada nisu upoznati, nemaju na osnovu čega da predvide sledeće što ih čeka, nema obrazaca. Bez predviđanja muzičkih “šablona”, lako postaje dosadno. Kultura ljude uči koji zvuci čine muziku – ostalo je nasumična buka. Moguće je da zato neki ne vole Slipknot. Ovaj, Metalliku. Ma, sve je to isto…
Tagovi
