Nova istraživanja su pokazala da se ugrožene i marginalizovane grupe stanovništva u Republici Srbiji suočavaju sa posebnim izazovima koji proističu iz pandemije COVID-19 i krize u Ukrajini.
Agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNFPA, UNICEF, UNHCR – danas su predstavile projekcije siromaštva za najugroženije kategorije stanovništva u Srbiji – porodice sa decom i starije osobe – kao deo zajedničkog UN programa „Jačanje socijalne zaštite u Srbiji kroz uvođenje elemenata za reagovanje na krizu/krizne situacije“, koji se finansira iz Zajedničkog fonda UN za Ciljeve održivog razvoja.
Najveći teret kriza snose porodice sa malom decom, naročito one sa više od četiri člana, starije osobe koje žive same ili u staračkim domaćinstvima, izbeglice, tražioci azila, lica u riziku od toga da ostanu bez državljanstva i interno raseljena lica, ljudi koji žive u ruralnim ili udaljenim krajevima ili sa minimalnim prihodima.
„Ovaj zajednički projekat, koji se sprovodi u bliskoj saradnji sa Vladom Republike Srbije, predstavlja poziv na jačanje službi i sistema socijalne zaštite, posebno u vreme kada se suočavamo sa sve većim troškovima. Od suštinskog je značaja da sistemi socijalne zaštite budu pravilno usmereni, tako da oni koji su ugroženiji mogu da dobiju neophodnu podršku za bezbedan i produktivan život. Naš zajednički cilj je da smanjimo nejednakosti“, rekla je Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Istraživanja pokazuju da siromaštvo ne pogađa sva domaćinstva na isti način. Zapravo, domaćinstva sa decom su među najugroženijima u Srbiji.
„Očekuje se da će brojke o siromaštvu dece za 2022. godinu pokazati povećanje sa 10,6% na 13,8%, što predstavlja dodatnih 27.987 dece koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva. Najugroženija su deca koja žive u velikim porodicama, deca u seoskim domaćinstvima i romskim naseljima. Za delotvornu zaštitu dece od siromaštva potrebne su sveobuhvatne mere socijalne politike i budžeti. Potrebno je da dođe do pomaka u odgovoru sa opšteg obuhvata ka pristupu usmerenom na siromaštvo i decu. Potrebni su i porast obuhvata i bolja adekvatnost programa finansijske pomoći, uključujući dečiji dodatak, kako bi se zadovoljile trenutne i buduće potrebe dece“, izjavila je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Zasebno istraživanje, koje obuhvata projekcije siromaštva za starije osobe, pokazuje da oni koji žive u ruralnim i udaljenim krajevima najteže zadovoljavaju svoje potrebe za hranom, higijenskim proizvodima ili lekovima.
„Rezultati do kojih smo došli ukazuju da je stopa apsolutnog siromaštva u 2022. godini porasla na 12,3% za celokupnu populaciju, a slična tendencija zabeležena je kod populacije starije od 65 godina i iznosi 10,3% što je porast u odnosu na podatak iz 2020. kada je iznosila 6,8%. U okviru projekta, UNFPA je dodelio jednokratnu finansijsku pomoć za preko 70, većinski jednočlanih staračkih domaćinstava, a iz razgovora sa korisnicima dobili smo komentare da bi ovakvu vrstu pomoći trebalo češće organizovati“, rekla je Borka Jeremić, šefica kancelarije UNFPA u Srbiji.
Socijalna zaštita predstavlja ključni alat javnih politika za građenje otpornosti, suzbijanje siromaštva i unapređenje ekonomskih i društvenih ishoda kod migranata, izbeglica i tražilaca azila. Može zaštititi ljude od nepredviđenih situacija u životu i eksternih kriza koje bi inače dovele do toga da padnu u siromaštvo.
„U nastojanjima da poboljšamo položaj svih ugroženih grupa u srpskom društvu, moramo zajednički osigurati da prinudno raseljena, interno raseljena i lica bez državljanstva ne budu izostavljena. Poboljšan pristup ovih grupa ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti i pomoći je od ogromnog značaja. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, zajedno sa drugim agencijama UN, spremna je da pruži podršku Vladi u tim naporima“, izjavila je šefica odeljenja za zaštitu izbeglica u UNHCR-u Edlira Baka Peko.
Kroz ovaj zajednički program UN, Vlada Republike Srbije je dobila podršku da ojača nacionalni okvir socijalne zaštite i politike odgovora na krizne situacije i uveća adekvatne budžetske resurse za zaštitu najugroženijih grupa stanovništva.
„Siromaštvo ima celoživotne posledice, koje se često prenose sa generacije na generaciju; međutim, ono nije ni neizbežno niti otporno na fokusirane napore. Kroz doslednu pažnju i koordinisano delovanje, siromaštvo se može smanjiti, pa čak i iskoreniti. Agencije Ujedinjenih nacija uključene u sprovođenje projekta spremne su da pruže dalju podršku Vladi Republike Srbije u osnaživanju ugroženog stanovništva koje živi u siromaštvu“, rekla je prof. dr Slavica Đukić Dejanović, specijalna savetnica u Vladi Republike Srbije zadužena za Agendu 2030.
Tagovi
