To je jedna od misterija gradova, zasigurno gradova na Balkanu, mada me ne bi čudilo da je tako i u „pravom“ inostranstvu.
U Beogradu makar, svaki kraj, ma svaka iole duža i poznatija ulica ima nekoliko tih „ukletih“ poslovnih prostora. Uglavnom zvrje prazni, po nekoliko meseci, čak i godinu-dve; a onda se neko useli. Malena knjižara, ona sa opremom za likovno i šarenim bojicama, u kojoj su radnice jako ljubazne i prijatne, blizu je i osnovna škola, ali sve džaba – već kroz koju sedmicu zalepljeni papir i na njemu „Rasprodaja zbog zatvaranja lokala“.
Prođe još koji mesec kad eto ti u izlogu blinkera, varalica, plovaka, „ružnog pačeta“, voblera, najlona, meredova, sjajno naperenih mušica i dubokih ribarskih čizama. Ribolovačka oprema! Tip što ispred radnje zavija duvan i naziva dobar dan – ti mu odgovoriš sa „bistro“ i on se oduševi – trajao je još kraće. Malo pre Nove godine useliće se vatrometi, ali kako prođe 13. januar, tjah, opet katanac, opet „Izdajem poslovni prostor“ s brojem telefona.
Tu ne uspe ni brza hrana, mada jedan lokal pored već godinama bez ikakvih problema radi palačinkarnica. A u onom s druge strane – piljara kojoj ni prezrele poznomajske trešnje ne smetaju da ubira plodove svog rada. Samo taj jedan lokal – nikako.
Ukleto mesto, pa to ti je. Šta god da probaš tu – propada. Ma koliko korisno da deluje, a kamoli ako mu tu nije mesto.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON