Uprkos ruskim bombama, ukrajinska ekonomija i dalje funkcioniše. Kijev i Berlin sada promovišu kampanju obnove zemlje, piše DW.
Zajedno sa ukrajinskim ambasadorom u Berlinu Oleksijem Makejevim, nemačka ministarka za razvoj Svenja Šulce je nedavno zvanično otvorila onlajn-stranicu „Platforma za obnovu Ukrajine“.
Preko ove internet-stranice će se povezati humanitarne organizacije, kompanije i gradovi u Nemačkoj koji žele da pomognu u obnovi. Jer, dok Rusija raketama i dronovima nastavlja da napada Ukrajinu, dok se vode žestoke borbe oko grada Bahmuta na istoku zemlje, te čeka na početak ukrajinske kontraofanzive uz pomoć zapadnog oružja, daleko od linija fronta se obnavlja ono što je već uništeno.
Prilagodljiva tržišna ekonomija
„To vidim kao dokaz sposobnosti prilagođavana tržišne ekonomije. Police supermarketa su pune“, kaže Rajner Perau iz Nemačko-ukrajinske privredne komore.
„Postoji toliko normalnosti u ovom vanrednom ratnom stanju, koje naravno različitim intenzitetom utiče na život“, rekao je Perau za DW. „Ali kada je reč o područjima koja su malo pogođena ratom, taj efekat je jednak nuli. Proizvodi u supermarkete stižu sasvim normalno. Radna snaga je tu i kompanije rade, uprkos činjenici što je veliki broj građana pobegao iz zemlje.“
Kada je nestalo struje zbog ruskih raketnih napada na trafostanice i elektrane, cene agregata za proizvodnju struje su eksplodirale. One su u manjim gradovima bile čak više nego u glavnom gradu Kijevu. No, ubrzo nakon toga, povećane su i isporuke tih uređaja iz Poljske.
„U januaru smo primetili da su se povećale zalihe agregata i da cene padaju“, kaže Perau. U delovima zemlje u kojima se ne puca i ne padaju bombe, ukrajinska ratna ekonomija uspeva da omogući relativno uredan život i fleksibilno reaguje na ovu tešku situaciju.
Uprkos ratu, izvoz IT-usluga raste
Pritom, ukrajinska ekonomija je u mnogim oblastima doživela pad za više od jedne trećine – posebno u poljoprivredi, jer je Rusija okupirala važne obradive površine na jugu zemlje.
No, istovremeno, ukrajinski IT- sektor bio je jedini segment ekonomije koji je zabeležio rast sredinom prve ratne godine. „25 kilometara od linije fronta“ je rad IT-stručnjaka u Ukrajini i dalje težak, a „dalje od toga se sve odvija uobičajeno“, kaže u izjavi za DW Kostantin Vasjuk, predsjednik ukrajinske IT asocijacije (IT Ukraine Association). U vreme dok je Rusija bacala bombe na Ukrajinu u prvoj godini rata, softverske kompanije iz te zemlje izvozile su 5,8 posto više svojih usluga, uglavnom u Evropsku uniju.
pročitajte još: Rat u Ukrajini
Ukrajina je izvezla IT-usluge u vrednosti od 6,7 milijardi evra. „Imamo internet, kancelarije, kao i sigurne lokacije u Ukrajini gde možemo da radimo i stvaramo naše proizvode“, kaže IT-stručnjak Vasjuk.
Novac iz EU stabilizuje finansijsko tržište
Očigledno su kalkulacije međunarodnih humanitarnih radnika u Ukrajini uspešne. To kaže ekonomski analitičar Ilja Nešodovski iz trusta mozgova ANTS u Kijevu, koji u svojim analizama prati put zemlje ka Evropskoj uniji.
„Enormno važnu ulogu odigrala je podrška međunarodne zajednice,“ rekao je Nešodovski za DW. Pored Međunarodnog monetarnog fonda, samo je Evropska komisija u decembru Ukrajini obećala 17 milijardi evra, koje će od početka ove godine biti prebacivane u Kijev.
„Ukrajinskom budžetu je pružena jedinstvena pomoć. Ona je omogućila da se vladine usluge i druga plaćanja ne obustave. To se takođe pozitivno odrazilo i na finansijsko tržište.“
Za stabilnost grivne, ukrajinske valute, od velikog značaja je bio i sporazum o izvozu žitarica između Rusije i Ukrajine, ističe Nešodovski, te dodaje da su zahvaljujući njemu postiglo da više deviza uđe u zemlju. „To je bio odlučujući faktor za stabilizaciju situacije, jer je prije toga trgovinski deficit bio veoma veliki“, rekao je još Nešodovski.
Pad cena nafte i gasa je, kaže, takođe pomogao, a veliki značaj ima i međunarodna pomoć. „Priliv deviza u zemlju se događa u velikim razmerama, što dovodi do jačanja nacionalne valute.“ On ističe kako je od pomoći i to što je ukrajinsko Ministarstvo finansija uspelo isposlovati odgadjanje rokova plaćanja međunarodnim kreditorima za dvd godine.
Kibernetički rat kao novo poslovno polje
Robert Kirhner, konsultant za istočnu Evropu iz Berlina primećuje da IT-stručnjaci u Ukrajini s ratom čak razvijaju novo poslovano polje:
„Upravo IT-sektor, dakle upotreba dronova u oblasti odbrane i kibernetički rat su područja u kojima Ukrajinci mogu da briljiraju sa svojim sposobnim IT-sektorom“, kaže Kirhner iz konsultantske firme Berlin Economics.
On već godinama savetuje Ukrajinu po nalogu nemačke vlade. Vojno znanje u IT-sektoru, kako ističe, ubuduće će takođe biti posebno potrebno i u samoj Ukrajini:
„Čak i nakon okončanja sadašnjeg neprijateljstva, bezbednosna situacija će to nalagati. To je možda uporedivo sa Izraelom, ali ne u odnosu na njegove arapske komšuje, već samo na Rusiju.“ Međutim, za Kirhnera je važna činjenica da je vlada sada uspostavila platformu za obnovu Ukrajine: „Samo: to nas ne sme odvratiti od onoga što je trenutno još važnije, a to je da kratkoročno podržimo Ukrajinu kako bi pobedila u ovom ratu.“
Građevinac – punom parom
U međuvremenu, njegovi ljudi u fabrici građevinskog materijala u malom gradu Fastivu, jugozapadno od Kijeva, ponovo mogu da rade tokom dana, kaže Mihael Kraus. Ovaj menadžer nemačke kompanije za proizvodnju građevinskih materijala Fiksit, zbog ruskih napada na energetsku infrastrukturu koji traju od prošle jeseni, proizvodnju je morao povremeno da organizuje u noćnoj smeni.
„Kako je snabdevanje električnom energijom bilo itekako smanjeno, postigli smo dogovor sa dobavljačem energije i gradskom upravom da nećemo trošti struju tokom dana i da po danu nećemo proizvoditi.“
60 zaposlenih u proizvodnji tako je radilo u periodu od 22 do 6 sati. Kako se zima bližila kraju, „snabdevanje energijom se stabilizovalo do te mere da sada s početkom građevinske sezone možemo proizvoditi bar u dve smene. Nadamo se da, ukoliko se ukaže potreba, možemo preći i na 24-satni rad, odnosno na tri smene“, kaže menadžer nemačke firme u intervjuu za DW – usred rata koji Rusija vodi protiv Ukrajine.
Fiksit usred rata u Ukrajini gradi drugu fabriku u Lavovu na zapadu zemlje. Pet miliona evra je u ovaj projekat investirano i pre ruske invazije. Njegova firma je sada dobila investicione garancije od nemačke vlade i nastavlja sa izgradnjom uz dodatnih sedam miliona evra. Krajem godine i u tom postrojenju će se proizvoditi građevinski materijal – za obnovu ratom razorene Ukrajine.
Tagovi
