Ukrajina uklanja oko milion „propagandnih knjiga“: Na meti i ruski klasici

(Beta) – Direktorka Ukrajinskog instituta za knjigu Oleksandra Koval ocenila je da iz javnih biblioteka u Ukrajini treba da bude uklonjeno više od 100 miliona primeraka „propagandnih“ knjiga, uključujući ruske klasike.

„Bilo bi dobro da se bar ideološki štetna literatura objavljena u sovjetsko vreme (uzgred, na dva jezika, ruskom i ukrajinskom), kao i ruska antiukrajinska literatura uklone do kraja godine“, rekla je Koval u intervjuu Interfaks-Ukrajina.

Navela je da je dok traje proces pripreme propisa, teško predvideti koliko je takvih knjiga, ali da procenjuje da u javnim bibliotekama može biti više od 100 miliona primeraka.

Prema njenim rečima, pre svega je reč o povlačenju iz javnih biblioteka knjiga antiukrajinskog sadržaja sa imperijalnim narativima i propagandom nasilja, proruske, šovinističke politike.

„Drugi krug zaplene obuhvatiće knjige savremenih ruskih autora objavljene u Rusiji posle 1991, i verovatno različite žanrove, uključujući i knjige za decu, i ljubavne romane, i detektivske priče. Ovo je očigledan zahtev vremena. Iako razumem da će možda biti tražena“, rekla je ona.

Upitana da li ovaj proces podrazumeva uklanjanje ruskih klasika iz biblioteka, Koval je rekla da ima mnogo protivnika tome, ali da niko nije pružio argumente zašto to ne bi moglo da se uradi.

„Svi smo čitali ove knjige, u mojim školskim godinama ruska klasika smatrana je vrhuncem svetske književnosti. Zbog činjenice da smo svetske klasike poznavali sasvim posredno, mnogi su ostali u uverenju da je to zaista književnost bez koje je nemoguće razvijati inteligenciju i estetska osećanja, biti obrazovan čovek. U stvari, to nije tako“, rekla je Koval.

Prema njenim rečima, upravo su ruski pesnici i pisci poput Aleksandra Puškina i Fjodora Dostojevskog postavili temelje „ruske mere“ i ruskog mesijanizma.

„To je zapravo veoma štetna literatura, zaista može da utiče na stavove ljudi. Tako da je moje lično mišljenje da i ove knjige treba ukloniti iz javnih i školskih biblioteka. Verovatno bi trebalo da ostanu u univerzitetskim i istraživačkim bibliotekama da stručnjaci proučavaju korene zla i totalitarizam“, naglasila je Koval.