Kada je Ukrajinka iz Berlina Katerina Ric-Rakul čula da Nemačka želi da primi ruske dezertere, pomislila je da je to loša šala: „Mislila sam da je to nemoguće, nisam mogla da verujem. Pomislila sam da je satira, možda neka vest satiričnog magazina „Postilon“. A onda sam čula u vestima“, kaže simultana prevoditeljka, koja već dvadeset godina živi u Nemačkoj.
S velikim čuđenjem ona gleda kako se nemački političari svih stranaka vladajuće koalicije bukvalno utrkuju sa ponudama pomoći za ruske dezertere. „Onaj ko prezire Putinov put i voli liberalnu demokratiju, dobrodošao je u Nemačkoj“, naglašava savezni ministar pravde Marko Bušman (FDP).
„Mislim da se zaista podrazumeva da se tim ljudima pomogne i da im se ponudi utočište“, kaže premijer Donje Saksonije Štefan Vajl (SPD).
Poslanica Zelenih u Bundestagu Irena Mihalić zahteva: „Svako ko ne želi da učestvuje kao vojnik u Putinovom ubilačkom i agresorskom ratu protiv Ukrajine i zbog toga beži iz Rusije, mora da dobije azil u Nemačkoj“.
Da li su dezerteri zaista protiv ruskog agresorskog rata?
Ric-Rakul, koja se u berlinskom Humbolt-forumu brine za ukrajinske stipendiste to ne može da razume. Dati azil ruskim dezerterima je, smatra, pogrešna politička odluka. „To nisu opozicionari ili disidenti. Oni samo ne žele da rizikuju svoj život. Do pre nekoliko dana nisu imali nikakvih problema sa ruskom politikom i sada su se probudili. Ali nije obaveza Zapada da štiti te ljude.“
Ukrajinka ukazuje na video-snimke s granice Rusije i Gruzije. Poslednjih dana oko 50.000 Rusa je pobeglo u tu susednu zemlju – i zato što su Poljska i baltičke zemlje zatvorile svoje granice zbog straha od špijuna. „Onda vidimo Ruse koji se ljute jer su odbijeni zato što su na kolima imali nalepnicu sa slovom ’Z’ ili tetovažu s tim slovom“, kaže Ric-Rakul. „I onda dolaze komentari poput: ’Gruzijci, bolje se setite tenkova iz 2008. godine’. U Nemačkoj se često kaže, što ranije nismo poslušali istočne Evropljane. A sada ih opet niko ne sluša.“
Ali, da li Nemačka zaista može da odbije ljude koji ne žele da učestvuju u ruskom agresorskom ratu? Argument koji često ponavljaju nemački političari glasi: svaki vojnik koji ovde dobije azil, vojnik je manje u Putinovoj vojsci. To je zabluda, smatra Katerina Ric-Rakul. „Mislim da je to pogrešno, jer će Rusija na ovaj ili onaj način prikupiti svojih 300.000 ili milion rezervista, tako da to ne menja stvari, osim što ćemo ovde imati veliki bezbednosni problem.“
Bezbednosne provere veliki izazov
„Prilikom davanja azila razmatra se svaki pojedinačni slučaj, što uključuje i bezbednosne provere“, navode iz nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova. Posebno kada su u pitanju pripadnici ruske vojske, mora da se zna ko zapravo želi da dođe u Nemačku. Lider demohrišćana (CDU) Fridrih Merc izjavio je da se „strogo protivi tome da se svim dezerterima omogući dolazak u Nemačku“.
Katerina Ric-Rakul se pita kako nemačke vlasti misle da se izbore sa tako velikim brojem zahteva za azil: „U Nemačkoj već sada imamo posla preko glave s prijemom ukrajinskih žena i dece, s pronalaženjem stanova i dokumentima. Mnoge pokrajine kažu da su već pune i da ne mogu da prime više izbeglica. Gde onda smestiti te muškarce iz Rusije? Kako obaviti bezbednosne provere? I kako proveriti mrežu njihovih kontakata?“
U Nemačkoj je već registrovano više od milion ljudi iz Ukrajine, pre svega žene i deca. Katerina Ric-Rakul podseća da su mnogi pobegli od ruskih vojnika. I onda u svojoj novoj domovini treba ponovo da se sretnu s ruskim vojnicima, ukoliko Nemačka odobri azil za dezertere. „To je suludo. Već sada ima mnogo verbalnih i neverbalnih napada na Ukrajinke. Zašto ne primiti bolje žene iz Dagestana ili Irana?“
Strah ukrajinskih aktivistkinja i aktivista
Ana, koja se zapravo drugačije zove, zna kakav je osećaj sresti se na protestima s ruskim kontrademonstrantima. Ta Ukrajinka je kao dete došla u Nemačku i aktivistkinja je udruženja ukrajinske dijaspore „Viče“. To udruženje organizuje brojne proteste u glavnom gradu Nemačke. Ana kaže: „Kao aktivisti se naravno bojimo, jer je na protestima već bilo provokacija kada su ljudi ruskog porekla pokušavali da provociraju učesnike. O bezbednosnim rizicima ovde niko ne govori.“
Pre nedelju dana udruženje „Viče“ organizovalo je protest pred nemačkim Ministarstvom odbrane na kojem se zahtevalo da Nemačka isporuči tenkove Ukrajini. Za oktobar je u planu još jedno okupljanje zbog navodnog uticaja ruske propagande na intelektualce u Nemačkoj. Među aktivnostima te nevladine organizacije je i praćenje društvenih medija u Rusiji. Zaključci su sledeći: „U ruskim ’Z-grupama’, mnogi ljudi su likovali kada su počinjeni ratni zločini. Kada je počela mobilizacija isti ti ljudi su počeli da beže ili žele da pobegnu. Ne treba ih pustiti u zemlju. Pošto ruska vojska sada beleži brojne gubitke, oni bi sada rat radije da posmatraju sa daljine. Ali, nije poznato da li se oni zaista distanciraju od ovog rata.“
Ljudi iz Ukrajine kritikuju nemačku „naivnost“
Ni Ana ne veruje da bezbednosnim proverama može se utvrdi stav ruskih dezertera, pošto prepiske sa društvenih mreža mogu lako da se izbrišu. Takođe, sada bi dolazila apolitična, privilegovana srednja klasa iz većih gradova. „Oni imaju dobre veze i novac da sebi priušte skupe letove, ali i sredstva da prikriju kakva je bila njihova pozicija poslednjih meseci.“
Nemački odnos prema ruskim dezerterima primer je opšteg nemačkog stava prema ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine, smatraju mnogi Ukrajinci u Nemačkoj – mnogi veruju u mit o dobroj, tajanstvenoj ruskoj duši. Ana kaže: „Ta naivnost nas je dovela tu gde jesmo. U Zapadnoj Evropi smo uvek širili ruke i govorili: ’To su naše vrednosti, mi vas prihvatamo i tolerišemo i možete da radite šta želite’. Ali, ta naivnost nas nikuda ne vodi. Samo će dodatno uticati na našu bezbednost i bezbednost ukrajinskih izbeglice ovde u Nemačkoj.“
Tagovi
