Kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Rusija može da spreči bilo kakvu rezoluciju kojom se osuđuju njeni postupci u Ukrajini. Šta onda vredi Savet, pita se ukrajinski predsednik Zelenski, prenosi Dojče vele.
Jedan video-snimak iz rata u Ukrajini pušten je prošle nedelje pred Savetom bezbednosti u Njujorku. Prema rečima britanske predstavnice u Ujedinjenim nacijama, Barbare Vudvord, na njemu su prikazane „užasne slike“ civilnih žrtava u Buči, predgrađu Kijeva. U govoru pred članovima Saveta bezbednosti, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je okrivio Rusiju za „ratne zločine“.
Ali, bez obzira kako optužbe zvučale, to nema ama baš nikakve posledice po Rusiju u tom najuticajnijem telu Ujedinjenih nacija koje ima pet stalnih i deset drugih, nestalnih članica. Razlog: Rusija kao jedna od stalnih članica ima pravo veta. To znači da, ako samo jedna od tih država – SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska – stavi veto, ona može da blokira bilo koju odluku. A to je ono što je Rusija uradila samo dan nakon napada na Ukrajinu 24. februara. Savet je stavio na raspravu rezoluciju prema kojoj je trebalo da se odmah okončaju ruski napadi, a Rusija je stavila veto na rezoluciju.
Savet snosi „primarnu odgovornost“ za svetski mir
Prema članu 24. Povelje Ujedinjenih nacija, države-članice UN – trenutno ih ima 193 – trebalo bi da Savetu prenesu „primarnu odgovornost za obezbeđivanje međunarodnog mira i bezbednosti“. Ali, šta ako jedna od stalnih članica sama povede agresorski rat?
„Gde je onda bezbednost koju bi Savet bezbednosti trebalo da obezbedi“, retorički je upitao ukrajinski predsednik Zelenski. Zvaničnici Saveta trebalo bi da obezbede „uklanjanje Rusije kao agresora i izazivača rata, tako da više ne može da blokira odluke o sopstvenoj agresiji“. Bez korenitih reformi, Savet bezbednosti bi mogao da se „raspusti“, a Ujedinjene nacije bi mogle da budu „ugašene“.
Rusija više nije u Savetu za ljudska prava – kao što jedno vreme nisu bile SAD
Dok je izbacivanje Rusije iz Saveta bezbednosti praktično nemoguće, tu zemlju izbacuju iz drugih međunarodnih tela ili se pak sama povlači. To je bio slučaj sa Savetom Evrope odakle se povukla, a pre neki dan suspendovano je članstvo Rusije u Savetu za ljudska prava UN. Međutim, mišljenje o tome nije bilo baš jedinstveno: 93 članice glasale su za, ali i 24 protiv, uključujući Alžir, Boliviju, Kinu, Kubu, Severnu Koreju, Eritreju, Etiopiju, Iran i Siriju. To su zemlje u kojima Rusija ima uticaj ili koje, npr. kao Kina iz strateških razloga, podržavaju Rusiju.
Da odsustvovanje iz Saveta za ljudska prava nije ruska specijalnost, pokazale su Sjedinjene Američke Države pod Donaldom Trampom: one su suspendovale članstvo 2018, ali su se 2021. vratile pod Trampovim naslednikom Džozefom Bajdenom.
Ali, Savet za ljudska prava u Kremlju ne vredi mnogo. „Ne brinemo previše o tom telu“, rekao je za DW prošle nedelje bivši zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Fjodorov. „Za nas je, naravno, najvažniji Savet bezbednosti i naša sposobnost da i dalje budemo tamo i zastupamo svoje stavove“, rekao je Fjodorov. Ipak je priznao: „Slažem se da postoji rizik da Rusija postane sve izolovanija.“
Savet odražava svet od 1945. godine
„Ako država s pravom veta prekrši pravila, onda je Savet bezbednosti osuđen da bude beznačajan“, kaže politikolog Johanes Varvik sa Univerziteta u Haleu. „Očekujem da će Savet bezbednosti na duže biti nesposoban da deluje, a to znači da će Ujedinjene nacije izgubiti na značaju.“ Ali, to nije ništa novo: „Sve do okončanja sukoba Istok-Zapad 1989/90. imali smo istu situaciju: međusobno ulaganje veta ili pretnje vetom s jedne ili druge strane i time potpunu paralizu.“
U svom vatrenom govoru, Zelenski je zahtevao korenite reforme UN. Na primer, „svi regioni sveta“ bi morali da budu „pravično zastupljeni“ u Savetu bezbednosti. Njegov zahtev je, međutim, star koliko i sam Savet bezbednosti. Deset nestalnih članica, dakle one koje se menjaju, biraju se prema regionalnim grupama. Stalne članice, kao što im i ime kaže, ostaju uvek iste. A to im, zajedno s njihovom moći da ulože veto, daje ogroman uticaj.
Sastav tog „unutrašnjeg kruga“ Saveta bezbednosti odražava geopolitičku situaciju od pre skoro 80 godina. Tih pet članica su najvažnije države pobednice u Drugom svetskom ratu. U to vreme, mnoge zemlje u svetu, na primer gotovo kompletna Afrika, još uvek su bile u kolonijalnoj zavisnosti.
Svi reformski napori su propali
Stalno je bilo pokušaja da se reformiše Savet bezbednosti. Između ostalih, Brazil, Indija, Japan i Nemačka su 2004. godine izjavili da će se međusobno podržavati za stalno mesto u Savetu. Takođe, tu je i ideja da Evropska unija dobije jedno mesto. Drugi predlog jeste da se ukine pravo veta. Ali do sada od toga nije bilo ništa.
„Reforma Saveta bezbednosti je beznadežan poduhvat“, uveren je Johanes Varvik. „To se odnosi i na ukidanje prava veta i na novi sastav članstva, odnosno prijem novih država, bilo sa ili bez prava veta. Jednostavno, ne postoji formula s kojom bi se svih pet sila s pravom veta složilo, a koja bi dobila neophodnu dvotrećinsku većinu u Generalnoj skupštini.“
Ali Varvik ne želi da u potpunosti otpiše Savet. On je, kaže, „uvek uspevao da odigra ulogu u pitanjima gde su se interesi poklapali i to će verovatno ponovo biti slučaj u nekom trenutku posle rata u Ukrajini“. Zamislivo je i „uspostavljanje neke vrste „alijanse demokratija“, na šta su SAD više puta pozivale. „To bi onda bilo nešto poput kontre Ujedinjenim nacijama. Međutim, veoma je upitno da li bi to imalo uspeha.“
No, kada je reč o ratu u Ukrajini, sva reformska razmatranja ne igraju nikakvu ulogu, a žalbe predsednika Zelenskog na neverodostojan Savet bezbednosti neće promeniti činjenicu da Rusija može da blokira bilo koju rezoluciju koja bi bila protiv nje.
Tagovi
