„Ukrajinski vojnici ne ginu za ljudska prava i slobode, ni za liberalnu demokratiju, a još manje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala…“

Rusija je napala Ukrajinu jer je želela da sertifikuje svoj status velike planetarne sile koji je izgubila raspadom SSSR-a i njegove imperije. Amerika pomaže Ukrajini jer ne želi da izgubi status prve planetarne sile i svoju hegemonsku poziciju na Starom kontinentu. Kina planira da u sledećih 25 godina, do stogodišnjice dolaska na vlast komunista Mao Cedunga ponovo postane Centralna imperija i zato nije pitanje da li će nego kada će napasti Tajvan, kao što nije pitanje da li će pomoći nego koliko će pomoći Rusiji u sudaru sa Zapadom.

Propaganda u zapadnom javnom prostoru forsira narativ da se Ukrajinci bore za evropske vrednosti i da brane Evropu od Rusije. Istina je da se Ukrajinci bore za svoju otadžbinu i da žive nacionalnu katarzu kroz koju su prošle druge nacije u 19. i 20. veku. Kada se rat završi, Ukrajina će biti sama sebi najveći problem sa velikim šansama da postane u najboljem slučaju istočna varijanta Orbanove Mađarske ili Poljske Jaroslava Kačinjskog.

Ukrajinski vojnici ne ginu za ljudska prava i slobode, ni za liberalnu demokratiju, a još manje za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Da su se borili za te ideale u prethodnih 25 godina, pre ruske invazije, sa desetim delom odvažnosti, hrabrosti i odlučnosti, kao što brane zemlju od ruskih agresora, Ukrajina bi već odavno bila izgubljena za Rusiju. Ne, motor Ukrajinaca je suv nacionalizam, proizvod borbe za opstanak i ostvarenje nacionalnog sna: definitivno oslobađanje od ruske dominacije koje je trajalo vekovima.

CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU OD 24. NOVEMBRA, DIGITALNA IZDANJA NA NSTORE.RS

UZ NOVI NEDELJNIK DVA POKLON MAGAZINA

MEDICINA DANAS Srđan Valjarević otkriva: Moje dve godine sa postkovidom

I HIT MAGAZIN „ISTORIJA“