Godina koju ispraćamo postavila je pred nas izazove sa kojima su se mnogi prvi put susreli. Neočekivan i iznenadan prestanak načina života na kakav smo navikli mnoge je ostavio vezanih ruku. Situacija sa kakvom se niko od nas nije susreo do sada, vanredna kriza… nema redovnih kriza ali ova je „vanredna“, ne postoji „know how“ primer za nju. Ova kriza je više od krize u komunikaciji, više od korporativne krize, više od institucionalne krize, ovo je globalna kriza u kojoj je svaki pojedinac, kao i kompanija, prvi put mogao da pokaže svoju istinsku ličnu i društvenu odgovornost, ličnu prema sebi i prema društvu, društvenu prema zajednici u kojoj postoji, posluje, prema kojoj ima odgovornost.
Kao neko ko već duži niz godina upravlja komunikacijama jedne od najvećih kompanija u zemlji i regionu, smatram da kompanije i druge institucije moraju da prihvate da su i interna i eksterna komunikacija postale ključ za dalji uspešan nastavak poslovanja.
Uloga PR menadžera sada je prvi put jasno postala vidljiva i od vitalne važnosti po kompaniju ili bilo koju drugu organizaciju, jer je ciljna grupa za prijem informacija – svi, od radnika, do menadžera, do konzumenata… sve je pogodila ista kriza.
U Imleku smo do sada imali manjih i većih kriza, kao i sve kompanije i ustanove. Međutim, i primera radi, našu kompaniju je 2018. godine, zadesio požar neverovatnih razmera, u kojem je izgoreo najveći deo naših proizvodnih pogona u Srbiji. U toj situaciji, u kojoj se u proteklih nekoliko desetina godina nije našla nijedna kompanija u Evropi, zadatak komunikacija bio je da kažu istinu svima, od zaposlenih do građana, ali nikako da to ne urade na način koji bi ukazao na moguću nestašicu, u ovom slučaju mlečnih proizvoda.
Postupajući u skladu sa protokolom krizne komunikacije sektor komunikacija obezbedio je istinite informacije važne za zaposlene i građane dok su svi ostali sektori marljivo radili na obezbeđivanju naših proizvoda za tržište. Pravilnom komunikacijom sprečena je panika unutar i izvan kompanije. Danas, dve godine nakon požara, smatram da vrlo mali broj građana ima svest o veličini katastrofe koja nas je tada zadesila, i to je pravi rezultat dobrih internih i eksternih komunikacija.