U trenucima dok čitate ovu rečenicu, vaš mozak daje neverovatno veliki broj elektronskih signala koji vas drže živima kroz disanje, kretanje, treptanje, razmišljanje. Neke informacije koje u tim trenucima prelaze preko miliona vaših neurona kreću se brže od trkačkih automobila. Ljudski mozak je evoluciono čudo, a naučnici koji su posvetili život proučavanju načina na koji radi, osim što tvrde da u njemu ima više poveznica nego otkrivenih zvezda u galaksiji, dodaju da je mozak „poslednja i najveća biološka granica“.
Mozak nas u stvari čini onakvima kakvi jesmo. I ne samo nas. Ljudi čitav svet posmatraju na osnovu aktivne interpretacije mozga, na osnovu njegove anticipacije onoga što gledamo. Naše oči mu istovremeno šalju dve dvodimenzionalne slike, a on ih pretvara u divan trodimenzionalni prikaz.
„Sećanje na stvari iz prošlosti nije nužno sećanje na stvari kakve su tačno bile“, napisao je Marsel Prust. Svako će pandemiju koronavirusa pamtiti na svoj način, ali će se svi sećati da su makar jednom čuli i makar jednom izgovorili nešto o „samounapređivanju“ i „radu na sebi“. Toliko je uputstava za upotrebu mozga kako bismo bili efikasniji, ili srećniji, napisano tokom pandemije, toliko se govorilo o mentalnom zdravlju, ali je mozak veoma retko bio u fokusu priče. Od egipatskih lekara pre nove ere, do francuskih i britanskih stručnjaka u 18. i 19. veku koji su postavili semantički koordinatni sistem kada je u pitanju disfunkcija mozga i njeno razumevanje, do danas, mozak je česta tema, ali sve više kao sredstvo, a ne kao cilj sam po sebi.
Jedan od najpoznatijih američkih neurohirurga Sandžej Gupta, koji inače i piše o medicini, njenom razvoju i primeni, napisao je knjigu „Keep Sharp“ u kojoj priča i počinje i završava se u ljudskom mozgu. Knjiga nudi strategiju za promenu navika i usvajanje dobrih mehanizama ponašanja koji mogu da doprinesu da mozak duže ostane oštar. Kada je bio dečak, Gupta je patio nakon moždanog udara koji je doživeo njegov deda jer više nije mogao da ga prepozna, a bili su bliski. Dane je provodio u bolnici, zapitkivao doktore i želeo da razume šta se to dogodi sa mozgom čoveka i kako sprečiti da dođe do njegove disfunkcije. Sa novinarskim iskustvom i izveštavanjem o 11. septembru i iz Iraka iza sebe, Gupta vrlo pitko govori o temi o kojoj često mislimo da znamo više nego što realno znamo.
Veliki dosije o ljudskom mozgu iz knjige dr Sandžeja Gupte čitajte u velikom prazničnom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima već od srede, 28. aprila.
DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS
Tagovi
