Umesto in memoriama: Marisa Peredes, zvezda Almodovarovih filmova

Žuljale su je te uske, braon, glatke kožne čizme ceo dan. Ali ih je svkako nosila, gde god je išla. I kod drugarice na kafu, i na pijacu, i u šetnji, i na posao, ma svuda ih je nosila. Uz to se i jako nervirala, jer su joj bile neudobne. Ali nije mogla da ih skine. Pokušavala je, ali nije nikako uspevala. Zato što je verovala da jedino on, njen muž, koji je poslom negde daleko, i koji jako retko zove, to ume i može.

Bila je to Leo iz filma „Cvet moje tajne“, i bila je to samo jedna od mnogih uloga Marise Peredes koju je igrala i tumačili u filmovima Pedra Almodovara.

Španski mediji danas ujutru javili su tužnu vest, za sve ljubitelje Almodovarovih filmova i za sve ljubitelje španske kinematografije – preminula je Marisa Peredes.

Uz to da je zemlja izgubila jednu od svojih „najslavinij glumaca“, Španska filmska akademija u svom saopštenju dodala je:

„Njen rad su definisale žene koje su bile jake, ambivalentne, slomljene, strastvene, zagonetne, ali koje su, pre svega, bile – ljudi“.

Paredes, debitovala je sa svega 14 godina, počela je da radi sa Almodovarom kada je glumila u njegovom filmu Mračne navike iz 1983. Pojavila se u filmovima Visoke potpetice (1991), Cvet moje tajne (1995), Sve o mojoj majci (1999) i Koža u kojoj živim (2011), učvrstivši svoju reputaciju jednog od njegovih pouzdanih i cenjenih saradnika, piše Gardijan.

Rodila se u Madridu davne 1946. godine, a njena želja za glumom bila je inspirisana obližnjim, vekovima starim, pozorištem koji se nalazio nadomak njene kuće.

„Rođena sam sa ovim pozivom“, rekla je u jednom intervjueru. „Ali to je takođe imalo mnogo veze sa oklinom u kojoj sam živela – Plaza de Santa Ana.”

Između 2000. i 2003. Paredes je bila predsednica filmske akademije gde se zalagala za veće priznanje španske kinematografije na svetskoj sceni, i koja joj je pre šest godina dodelila počasnu nagradu Goja.

Širom Španije, i dalje, vodeći ljudi iz kulture i politike podelili su svoje emocije povodom ove tužne vesti.

„Skrhkani smo. Zbogom, najdraža Marisa“, napisao je brat Pedra Almodovara, Agustin Almodovar.

Antonio Banderas je takođe napisao da je tužan zbog smrti jedne od „velikih glumačkih žena“, dodajući: „Prerano si nas napustila, draga prijatelljice“.

Penelope Kruz, koja se pojavila sa Paredesom u filmu „Sve o mojoj majci“, napisala je: „Draga moja Marisa, prerano si nas napustila. Volim te.”

Gilles Jacob, bivši predsednik Kanskog filmskog festivala, podsetio je na Paredesovu njenu „gracioznost; ono nežno veselje koje je zapalila jednim pogledom svojih bledih očiju”.

Španski premijer Pedro Sančez rekao je da je zemlja izgubila jednu od najvažnijih glumica koje je ikada proizvela, kao i ženu kojoj je duboko stalo do demokratije i socijalne pravde. „Njeno prisustvo u bioskopu i pozorištu i njena posvećenost demokratiji biće primer budućim generacijama“, dodao je on.

Baš kao što je Almodavar uspevao da iznese tragične priče, kompleksnost ženskih likova i njihove meuljudkse odnose sa ljudima koji okružuju, uz taman odgovarajuću dozu humura – kao kad u „Visokim potpeticama“ ćerka Rebeka prizna majci da počinila nekoliko ubistava, i to samo muškaraca, a majka, koju tumači upravo Marisa Peredes, na to odgovara: „Moraš da rešiš taj problem sa muškarcima“.

Baš je tako Marisa Peredes uspevala da iznese svaku ulogu koju joj je Almodovar namenio. Da bude tragična, i da vam izozove grč u stomaku dok je gledate kako sama na sceni peva emotivnu numeru, da bude besna do suza, da bude razočarana u život, onda kada sazna da je muž ostavlja zbog prijateljice, da bude majka, čak i kad joj je ćerka po svemu sudeći zločinac, da bude nasmejana i zavodljiva onda kad je potrebno.