Do sredine ove godine, ako ne i ranije, Indija će imati više ljudi od bilo koje zemlje na svetu, pokazuju nove procene Ujedinjenih Nacija. Samo Kina i Indija čine skoro 3 milijarde ukupnog broja populacije. Procenjuje se da na svetu, trenutno, živi oko 8 milijardi ljudi.
Indija je na putu da pretekne Kinu, kao najmnogoljudniju zemlju na planeti do druge polovine godine, predviđaju nove procene UN objavljene u sredu.
Šestomesečni izveštaj Populacionog fonda Ujedinjenih Nacija o stanju svetske populacije, procenjuje da će indijaca biti 1.4286 milijardi, u poređenju sa 1.4257 milijardi Kine na kraju juna.
To bi učinilo indijsku populaciju, koja i dalje raste, za oko 3 miliona većom od Kine.
Kina je zabeležila prvu godinu negativnog rasta stanovništva u 2022. godine.
U izveštaju se takođe navodi da bi svetska populacija, do kraja juna, iznosila 8,045 milijardi, a Indija i Kina same po sebi bi činile oko 2,85 milijardi.
Netačne indijske procene usred popisa stanovništva koji je odložen zbog COVID-a
Nauka koja stoji iza studija je netačna, a neke druge procene sugerišu da se promena možda već dogodila.
Zvaničnici UN rekli su da nije moguće dati konkretan datum promene zbog „neizvesnosti“ podataka.
Poslednji zvanični popis u Indiji bio je 2011. godine, što znači da su brojevi o kojima se priča o njenom stanovništvu samo procena. Čak se pretpostavlja da su brojke za Kinu, možda, greška.
Popis stanovništva u Indiji, koji je bio planiran za 2021. odložen jer je zbog COVID-a, kako je naveo premijer Narenda Modi.
Od tada, proces je zaglavio se u logističkim preprekama, čak se navodi da vlada želi da odustane dok se ne završe sledeći izbori planirani za 2024.
Ali od 1950. godine, porast stanovništva Indije dogodio se više od tri puta do sada, sa procenom od oko 360 miliona, nekad, do približne cifre od 1,5 milijardi, danas.
Ipak, ekonomski uticaj Indije je i dalje manji od Kine, sa njenim BDP-om koji je otprilike jednak BDP-u Velike Britanije i Francuske. Populacija ove dve države sve je bliža cifri od 65 miliona ljudi.
Prva godina negativnog rasta stanovništva u Kini u decenijama
Brzi rast kineskog stanovništva, sa 580 miliona, na popisu iz 1953. godine na 1,4 milijarde do 2018. godine, pokazuje znake smanjenja broja populacije već godinama.
Vlada u Pekingu je zaustavila svoju politiku “jednog deteta”, koju je uvela kada je rast stanovništva bio na vrhuncu, kako bi pokušala da zadrži broj stanovništva pod kontrolom.
Kina je 2021. saopštila da će porodicama biti dozvoljeno da imaju do troje dece, jer brojke sugerišu da relativno mali broj ljudi koristi svoju priliku da ih ima više.
Ovaj proces kulminirao je prošlogodišnjim podacima javnog popisa, koji su pokazali prvu godinu pada stanovništva posle decenija.
Ljudi u Kini sada žive u društvu gde je nivo stanovništva manje-više stabilan.
Sa 2 milijarde širom sveta na 8 milijardi za manje od jednog veka
U porastu stanovništva u obe azijske države ogleda se i rast globalne populacije u poslednjih 100 godina.
Sada svetsku populaciju čini oko 8 milijardi ljudi širom sveta, a UN predviđaju da ć́e, u narednim decenijama, broj opadati. Najviše će dostići negde između 10 i 11 milijardi.
UN procenjuju da će do 2050. godine ovih osam zemalja u Aziji i Africi — Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Indija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija — činiti više od polovine preostalog rasta.
Međutim, priča o povećanju populacije povezana je i sa porastom životnog veka ljudi. Samo 45 godina je bio prosečan životni vek ljudi 1950, dok je sada oko 73 godine.
UN upozorava na prenaseljenost
Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) upozorio je da se ovaj brzi rast ne doživljava previše negativno.
U njemu se navodi da zabrinutost velikog broja ljudi „izaziva anksioznost i podstiče više vlade da utiču na stopu fertiliteta“.
U njemu se navodi da najvažnije pitanje nije koliko i kada žena ima dece već da li je odluka zaista njena.
Izvršna direktorka UNFPA Natalija Kanem u svom predgovoru izveštaja rakla je „Pošto žene same mogu da donose odluke o svom telu i životu, one i njihove porodice se razvijaju samim tim napreduju i njihova društva.
Podaci iz UN-a govore o tome da otprilike 24% žena i devojaka širom sveta reklo da osećaju da ne mogu da kažu ne seksu, a 11% nije u stanju da donosi odluke o kontracepciji.
UN su takođe saopštile da je uticaj ovog pitanja na klimatske promene često preuveličan.
„Okrivljavanje porasta populacije za klimatske promene, neće pozvati na odgovornost najveće krivce, odnosno emitere ugljenika“, napisao je UNFPA. „Od 8 milijardi, 5,5 milijardi jednostavno ne zarađuje dovoljno novca da bi mogla da utiče na povećanje emisije ugljenika.“