Inkluzivnost trogodišnjeg programa „Škole za 21. vek“, koji na teritoriji Zapadnog sprovodi British Council, doprinela je značajnom unapređenju analitičkih veština, kritičkog mišljenja i veština programiranja kod dece iz osetljivih grupa, posebno među decom sa poteškoćama u učenju i decom iz veoma ugroženih zajednica, čija je motivacija prethodno bila umanjena zbog osećaja isključenosti, nesigurnosti i neravnopravnosti kao i među devojčicama iz porodica niskog  socio-ekonomskog položaja, koje ranije nisu imale priliku da koriste  digitalne tehnologije, saopšteno je na konferenciji za medije povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.

Ovi uvidi predstavljaju jedan od ključnih zaključaka istraživanja o uticaju programa „Škole za 21. vek“ na decu iz ranjivih grupa iz osnovnih škola širom Zapadnog Balkana. Tokom tri godine ovog regionalnog programa, oko milion učenika uzrasta od 10 do 15 godina imalo je priliku da iz pomoć mikrobit uređaja za primenu novih veština i tehnika u nastavi poboljša digitalnu pismenost i da se na taj način pripremi za zanimanja budućnosti, u čemu im pomaže 18.000 nastavnika i 4000 direktora koji su prošli obuku u okviru projekta.

Deca su razvila društvenu osetljivost i empatiju prema svojim drugarima sa invaliditetom tokom izvođenja zajedničkih projekata, što je takođe uticalo na njihovo dalje učešće u inicijativama za podršku drugarima iz ranjivih grupa. Usled sticanja novih veština i snažnog osećaja napretka i uspeha, deca su osetila i veću želju za učenjem, ali i veće samopouzdanje“ istakla je Kler Sirs, rukovodilac projeta „Škole za 21.vek“ i zamenik regionalnog direktora za region „šire Evrope“ British Council-a.

Pored toga, nastavnici koji su prošli kroz program ističu da je sama upotreba mikrobit tehnologije u različitim nastavnim predmetima unapredila učenje i kapacitete dece da primećuju veze između različitih predmeta. Ove nove nastavne metode i interaktivnije obrazovne tehnike, prema rečima nastavnika, doprinele su i povećanom učešću đaka na časovima i njihovom proaktivnijem pristupu učenju, dok je ovaj program nastavnicima pomogao i u ostvarenju njihovih nastavnih ciljeva.

Zahvaljujući istrajnom angažovanju svih relevantnih institucija, inkluzivni pristup doveo je do uključivanja većeg broja dece iz osetljivih grupa u obrazovanje, a smanjeno je osipanje iz obrazovnog sistema dece sa smetnjama u razvoju, romske dece i dece iz najsiromašnijih porodica.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja intenzivno radi na stvaranju uslova za inkluzivno obrazovanje koje podrazumeva unapređene mehanizme za podršku deci iz osetljivih grupa među kojima su učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, učenici pripadnici romske nacionalne manjine, učenici iz socijalno depriviranih sredina, učenici migranti i svi drugi koji imaju potrebu za podrškom“ istakao je Branko Ružić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

U izveštaju o uticaju programa na decu iz ranjivih grupa, pored ohrabrujućih rezultata o pozitivnom uticaju na decu iz ranjivih grupa, date su i preporuke za unapređenje nastavnog plana, načina rada sa učenicima, kao i okruženja za učenje.

Kao jedna od najvažnijih preporuka, istaknuta je važnost sistematskog uključenja mikro:bit uređaja u redovni nastavni plan, budući da rad sa mikrobit-om podržava grupni rad, zbližava učenike i nastavnike i pomaže nastavnicima da ostvare nastavne ciljeve sa svim učenicima na kreativan i zanimljiv način.

Pored unapređenja informaciono-komunikacione infrastrukture u školama, kao važna stavka ističe se potreba da se obuči i veći broj nastavnika ili da se u školama osnaže procedure koje nastavnike podstiču da sarađuju i razmenjuju znanja sa kolegama.

Tanja Ranković, rukovoditeljka programa obrazovanja u UNICEF-u u Srbiji istakla je važnost podrške školama i osnaživanja kompetencija nastavnika i pedagoških asistenata da bi mogli da pružaju dodatnu podršku dec i iz osetljivih grupa, naročito u vremenu pandemije korona virusa. „Kako bismo sprečili digitalni jaz i podigli kvalitet učenja za učenike iz siromašnih porodica, opremili smo škole digitalnim uređajima i uspostavili bibilioteke digitalnih tehnologija, i u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i uz podršku EU, svoje napore fokusiramo na jačanje kompetencija nastavnika i pedagoških asistenata da podrže učešće dece iz ugroženih grupa u učenju na daljinu i sveukupnom povećanju kvaliteta obrazovanja za sve učenike“ izjavila je Tanja.

Iako se program „Škole za 21. vek“ završava sledeće godine, ovo istraživanje je pokazalo da će pozitivni efekti na decu iz najrazličitijih grupa, biti vidljivi i u godinama ispred nas, omogućivši im da ovladaju veštinama koje će im obezbediti bolje šanse za lični napredak, buduće zaposlenje i bolju budućnost– ovim rečima je konferencijuzaključila Kler Sirs.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.