Borba mladih za čistiji vazduh

Mladima u Srbiji je sve više stalo do problema zagađenja vazduha, a zabrinutost za sopstveno zdravlje dodatno pojačava tu svest. Postojeći nivo zagađenja vazduha u Srbiji već znatno oštećuje zdravlje ljudi, a naročito dece i adolescenata koji su posebno osetljivi na zagađenje vazduha, od prenatalnog do odraslog doba, jer se njihova tela, organi i imunski sistem još uvek razvijaju. Zagađenje vazduha šteti zdravlju tokom detinjstva i povećava rizik od bolesti kasnije u životu.

Zagađenje vazduha, iako nevidljiva pretnja, izaziva ozbiljne posledice po zdravlje i nesmetan razvoj dece, kako u svetu, tako i u Srbiji, kaže Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji. „Stoga smo globalno počeli da radimo na temi zdravlja pod uticajem životne sredine. Izloženost novorođenčadi i dece štetnim materijama, tj. svemu onome što vazduh čini nezdravim, može ostaviti i doživotne posledice.

Osim toga, u Srbiji nedostaju podaci zdravstvene statistike koji bi jasno pokazali efekte zagađenja vazduha na dečje zdravlje.“ Napominje da zagađenje vazduha predstavlja složen problem. Globalni podaci ukazuju da ima štetne efekte i na mentalno zdravlje mladih. Doprinosi emocionalnim problemima i problemima u ponašanju mladih. „Zapravo, deca izložena većim nivoima zagađivača vazduha mogu ispoljiti povećanu agresivnost, razdražljivost i emocionalnu uznemirenost“, kaže ona.

UNICEF je Analizom klimatske situacije i njenih uticaja na decu u Srbiji ustanovio da će se zbog toga što inicijative i politike u oblasti upravljanja kvalitetom vazduha ne uzimaju u obzir očuvanje dečjeg zdravlja, društvo suočiti sa značajnom cenom nečinjenja u vezi sa problemom zagađenja vazduha. Pod pretpostavkom da se dosadašnji trendovi nastave do 2025. godine i da se ne preduzmu dodatne mere za smanjenje nivoa zagađenja vazduha, procenjuje se da će troškovi po dobrobit društva povezani sa zagađenjem vazduha za decu mlađu od 15 godina u Srbiji dostići oko 142 miliona evra do 2025. godine. To uključuje naknadne društveno-ekonomske troškove koji su uglavnom posledica povezanih bolesti, slabijeg pohađanja škole i slabijih budućih prihoda, kao i rizika u zaštiti dece.

Zahvaljujući podršci Vlade Norveške, UNICEF je u 46 škola iz 15 jedinica lokalne samouprave pokrenuo projekat „Škole za bolji kvalitet vazduha“ o štetnim posledicama zagađenja vazduha i značaju očuvanja životne sredine. U tu svrhu su obučeni nastavnici, kreirani onlajn interdisciplinarni kursevi, donirani paketi nastavnih sredstava uz pomoć kojih su škole realizovale školske projekte u kojima je učestvovalo preko 13.000 učenika i 350 nastavnika, a njihovi rezultati su prikazani na sajmovima nauke.

„Sticanje znanja o ovoj važnoj temi podstičemo kroz aktivnosti koje promovišu značaj praćenja kvaliteta vazduha i kroz obrazovanje iz grupe prirodno-matematičkih predmeta, tzv. STEM predmeta (biologije, hemije, geografije, fizike, matematike, informatike i računarstva, tehnike i tehnologije), zatim kroz stvaranje podsticajnog okruženja u lokalnim samoupravama za blagovremeno delovanje u situacijama povećanog zagađenja, ali i za uključivanje mladih iz lokalnih zajednica u donošenje odluka za poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, te podsticanje neformalnog obrazovanja mladih na temu kvaliteta vazduha i jačanje omladinskog klimatskog aktivizma u Srbiji“, poručuje Deyana Kostadinova.

Hemijsko-tehnološka škola u Kruševcu jedina je srednja škola u Rasinskom okrugu koja je učestvovala u projektu „Škole za bolji kvalitet vazduha“ jer je ekološki orijentisana i školuje učenike obrazovnog profila „tehničar za zaštitu životne sredine“. Ova škola takođe promoviše razvoj ekološke svesti učenika kroz nastavne sadržaje ostalih obrazovnih profila.

Veliku radost učenika i nastavnika izazvalo je dobijanje STEM opreme koja je podrazumevala laboratorijsko posuđe i komplete za ispitivanje vazduha, vode i zemljišta. Dobijena STEM oprema bila je inspiracija da osmisle i realizuju projekte, priča Maja Rusić Tripković, školska koordinatorka STEM projekta i profesorka geografije i građanskog vaspitanja u ovoj školi.

„Magija je nastala otvaranjem crvenog kofera koji je sadržao set za meteorologiju – sve što sam kao nastavnica geografije želela da imam, a do tada nisam imala. Moja dečja radost se prelila na učenike i ostale kolege. Osmislili smo projekat ‘Klima iz mog ugla’. Kroz projekat smo se na multidisciplinarni način bavili klimom i klimatskim promenama kao posledicom zagađenja vazduha. Učenici su osmislili projektne aktivnosti, vršili osmatranja i merenja na terenu, izvodili laboratorijske analize, beležili i analizirali parametre, istraživali stručnu literaturu i internet izvore, koristili STEM opremu, diskutovali, samostalno zaključivali, dizajnirali postere i prezentacije, izrađivali makete i prezentovali rezultate svojih istraživanja na UNICEF-ovom sajmu nauke i preko školske Fejsbuk stranice i Instagram profila.“

Kroz projektne aktivnosti su, dodaje, mnogo toga naučili, pored stručnih znanja i istraživačkih tehnika, naučili su i da nemaju predrasude. „Da mesto u nauci postoji za sve, samo ako učenicima i profesorima damo priliku. Da u prosveti rade stručni, ekološki osvešćeni, kreativni i puni entuzijazma profesori. Da mesta u naučnim projektima ima za sve naše učenike. Učestvovali su i odlični učenici i učenici kojima je potrebna dodatna podrška, učenici koji imaju slabija školska postignuća, a i oni nestašni. Na naše oduševljenje, baš ti učenici sa slabijim uspehom su bili veoma motivisani da učestvuju, imali su fenomenalne ideje i mnogo doprineli realizaciji projekata. A ti nestašni su najbolje rukovali opremom i obučavali ostale. Učenik koji je prolazio kroz tešku porodičnu situaciju dao je veliki doprinos u organizaciji sajma. Zbog toga smatram da je učešće u projektima i na sajmu nauke za naše učenike bilo i podsticajno i lekovito“, sa oduševljenjem priča Maja Rusić Tripković.

Ambasador Norveške u Srbiji Jorn Gjelstad kaže da Norveška čvrsto veruje da treba preduzeti jače mere kako bi se obezbedila održivost i sprečilo dalje pogoršanje naše klime i životne sredine.

„Svi naučni dokazi ukazuju na činjenicu da su odlučne akcije na nacionalnom i lokalnom nivou hitne ako želimo da sprečimo nepovratne posledice po životnu sredinu. Dobar kvalitet vazduha je od suštinskog značaja za zdravlje i dobrobit ljudi. Nasuprot tome, zagađenje vazduha utiče na zdravlje ljudi i deca su najranjivija grupa.“

Mislim da se svi slažemo da nam je dosta diskusije i razgovora o ovom pitanju. Sada je vreme za akciju.

„Zajedno sa UNICEF-om, lokalnim samoupravama u Srbiji i Ministarstvom prosvete postavili smo senzore za merenje kvaliteta vazduha u 46 škola u 15 opština širom Srbije. Podaci o kvalitetu vazduha prikupljeni ovim uređajima prikazuju se na interaktivnoj mapi u realnom vremenu na namenskoj veb stranici dostupnoj školama. Svrha je podizanje ekološke svesti mladih i dece o negativnim posledicama rizičnog kvaliteta vazduha po zdravlje“, naveo je ambasador.

Projekat „Škole za bolji kvalitet vazduha“ takođe ima cilj da unapredi lokalne politike o kvalitetu vazduha i proširi njihove budžetske okvire za ciljano delovanje.

„Zajedno sa UNICEF-om, blisko smo sarađivali sa Ministarstvom prosvete, školama i predstavnicima opština tokom poslednje dve godine. Nadam se da radeći zajedno možemo da razvijemo zajedničku strategiju u borbi protiv pogoršanja kvaliteta vazduha i našeg okruženja preduzimanjem mera koje su zaista delotvorne. Na kraju krajeva, u pitanju su naše zdravlje i sopstvena budućnost“, rekao je ambasador Norveške.

Deca mlađa od pet godina su najugroženija, jer unose više vazduha u odnosu na svoju telesnu masu nego odrasli. Globalno, 93% dece mlađe od 15 godina udiše zagađen vazduh koji je opasan po njihovo zdravlje, a izlaganje zagađenju vazduha svake godine ubije preko 600.000 dece. Zagađenje vazduha se dovodi u vezu sa hroničnim oboljenjima respiratornog sistema kod dece. Izloženost visokom zagađenju vazduha uzrokuje veće stope astme, od koje već boluje 9% dece i adolescenata u Evropi, kao i smanjenu funkciju pluća, respiratorne infekcije i alergije. Ova oboljenja mogu da oslabe organizam, da dovedu do izostajanja dece iz škole, pa čak i da izazovu dugoročnu štetu po njihovo zdravlje i dobrobit.

Postoje podaci koji ukazuju da je izloženost zagađenju vazduha (npr. visokim koncentracijama PM čestica) u prenatalnom periodu povezana sa oštećenjem razvoja pluća i funkcije pluća u ranom detinjstvu, kao i sa akutnim oboljenjima donjih disajnih puteva kod dece uzrasta 0-4 godine. Studije su pokazale da kapacitet pluća dece koja žive u zagađenim sredinama može da bude umanjen za 20 odsto, što je slično efektima odrastanja u kući sa duvanskim dimom, i da ta izloženost povećava rizik da se kod deteta kasnije u životu razviju bolesti pluća. Postojeći nivo zagađenja vazduha u Srbiji već znatno oštećuje zdravlje ljudi, a naročito osetljivih grupa stanovništva, poput dece.

„Mladi su prilično svesni zagađenja vazduha i problema u ostalim oblastima životne sredine. To je trend njihove generacije. Ono što im je potrebno jeste da nauče kako se preduzimaju koraci za rešavanje tih problema i kako da pokrenu akcije, kako da, od prepoznatog problema, prođu kroz sve bitne elemente koji vode do kreiranja inovativnog rešenja“, kaže Darko Radičanin, izvršni direktor organizacije Dostignuća mladih u Srbiji koja sprovodi UPSHIFT radionice fokusirane na zagađenje vazduha i koordinira rad Klubova za inovacije.

UPSHIFT predstavlja intenzivnu, trodnevnu radionicu, koju vode dva iskusna i obučena trenera, na kojoj deset odabranih timova uči uz pomoć mentora. Metodologija koja se primenjuje pomaže mladim ljudima da pokrenu rešavanje društvenih izazova u svom okruženju.

„Na tom njihovom putu rešavanja društvenih problema mora se naći lokalna samouprava. Iz perspektive mladih to je prva adresa za predstavljanje ideje za akciju, a sa druge strane lokalne samouprave imaju alate da realizaciju podrže. Zamislite da, na primer, lokalna samouprava svakog meseca podrži realizaciju aktivnosti koju su osmislili mladi, možda mladi iz marginalizovanih grupa, za doprinos borbi protiv zagađenja vazduha, čišćenja reke ili pešački prelaz za slepe. Možda oni mogu da ‘kraudfanduju’ za neki skupi prečistač za koji se nema para, ko zna?

„Takav rezultat želimo u budućnosti – mlade koji su spremni da pokrenu rešavanje problema zagađenja do koga je dovelo naše ponašanje, i društvenu zajednicu koja će učiniti maksimum na realizaciji. Pa onda tako svake naredne godine“, kaže Radičanin.

Tokom ovog ciklusa saradnje sa UNICEF-om realizovaće se ukupno 13 UPSHIFT radionica, od kojih su šest fokusirane na zagađenje vazduha. Od 10 timova, žiri koji uključuje i predstavnika lokalne samouprave na svakoj radionici bira pet koji dobijaju novčanu nagradu u iznosu od 100.000 dinara, kao i dodatnu mentorsku podršku u trajanju do tri meseca za realizaciju svojih rešenja. Aktivnosti u klubovima za inovacije su takođe usmerene na razvoj znanja mladih u ovoj oblasti, ali su i podrška za realizaciju izabranih ideja za projekte na UPSHIFT radionicama.

Zagađenje vazduha ugrožava opstanak, razvoj i blagostanje dece – što su osnovna prava dece prema Konvenciji o pravima deteta. Prema anketi koju je UNICEF sproveo među mladima putem U-Report platforme u avgustu 2022. godine, mladi ispitanici imaju pretežno negativan stav po pitanju kvaliteta vazduha. Dve trećine navodi da je vazduh lošijeg kvaliteta u poslednjih godinu-dve. Mladi navode različite aktivnosti kojima bi doprineli rešavanju ovog problema – 19% navodi da bi se povezalo sa drugim mladim ljudima koji se bave ovom temom i na taj način zajednički pokazali stav donosiocima odluka, dok 17% kaže da ne zna kako bi pomogli, ali bi voleli da nauče i razviju veštine koje bi doprinele rešavanju problema zagađenosti, a 15% bi se više informisalo o lokalnim i nacionalnim regulativama i o tome kako na njih uticati. Sa druge strane, samo 17% mladih je odgovorilo da je upoznato sa postojanjem nacionalnih zakona i lokalnih politika koje su u korelaciji sa zagađenjem vazduha.

„Analiza rezultata ankete pokazuje da mladi nisu dovoljno upoznati sa nacionalnim i lokalnim zakonima i strategijama u vezi sa zagađenjem vazduha (41% uopšte nije upoznato, 42% je samo čulo da postoje zakoni i strategije). Čak 72% mladih nije dovoljno informisano o akcijama za očuvanje kvaliteta vazduha koje se sprovode na lokalnom nivou. Zato je neophodno da se na adekvatniji način dopre do mladih u zajednici kako bi im se obezbedila šira dostupnost informacija i pružila veća mogućnost za učestvovanje u rešavanju problema“, dodaje Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.