UNICEF je danas objavio poziv za hitno prikupljanje 10,3 milijardi američkih dolara kako bi se pružila pomoć za 173 miliona ljudi – uključujuči 110 miliona dece – koji su pogođeni humanitarnim krizama, dugoročnim efektima pandemije COVID-19 širom sveta i rastućom pretnjom od teških vremenskih nepogoda izazvanih klimatskim promenama.
„Danas postoji više dece kojoj je potrebna humanitarna pomoć nego ikada ranije u novijoj istoriji“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel. „Širom sveta, ona se suočavaju sa smrtonosnom kombinacijom kriza, od sukoba i raseljenja, do epidemija bolesti i rastućih stopa neuhranjenosti. U međuvremenu, klimatske promene pogoršavaju te postojeće krize i stvaraju nove. Od ključnog je značaja da uspostavimo pravu podršku kako bismo odlučnim i blagovremenim humanitarnim aktivnostima došli do dece.“
Na početku ove godine, procenjeno je da su humanitarna pomoć i zaštita bili potrebni za 274 miliona ljudi. Tokom godine, te potrebe su značajno porasle, prvenstveno zbog sukoba, uključujući rat u Ukrajini, uz sve veće prehrambene nesigurnosti i preteće gladi usled klimatskih i drugih faktora, kao i razornih poplava u Pakistanu. Širom sveta dolazi do ponovnog izbijanja bolesti poput kolere i malih boginja, što decu u kriznim situacijama stavlja u dodatnu opasnost.
Dugotrajni efekti pandemije COVID-19 i globalni ekonomski poremećaji i nestabilnost, uključujući inflaciju i rast cena hrane i goriva, imaju razoran uticaj na živote i dobrobit miliona najugroženije dece na svetu.
Klimatske promene takođe povećavaju obim i pojačavaju intenzitet kriznih situacija. Poslednja dekada bila je najtoplija u istoriji, a broj katastrofa povezanih sa klimatskim promenama se utrostručio tokom poslednjih 30 godina. Danas preko 400 miliona dece živi u oblastima koje su veoma ili ekstremno ugrožene od visokih voda.
Istovremeno, deca u rekordnim brojevima prelaze granice, sa svojim porodicama, razdvojena od njih ili bez pratnje. Ukupno je gotovo 37 miliona dece širom sveta raseljeno usled kriza koje se nadovezuju jedna na drugu, a taj nivo raseljenosti dece nije viđen još od Drugog svetskog rata.
U okviru svog Poziva na humanitarno delovanje za decu u kome se navodi koja su sredstva potrebna agenciji za 2023. godinu, UNICEF planira da:
- 8,2 miliona dece dobije terapiju za tešku akutnu neuhranjenost
- 28 miliona dece dobije vakcinu protiv malih boginja
- 63,7 miliona ljudi dobije pristup ispravnoj vodi za piće i za potrebe u domaćinstvu
- 23,5 miliona dece, adolescenata i staratelja dobije podršku za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku
- 16,2 miliona dece i žena dobije pristup intervencijama za ublažavanje rizika, prevenciju i/ili odgovor na rodno zasnovano nasilje
- 32 miliona ljudi dobije pristup bezbednim i pristupačnim kanalima za prijavljivanje seksualne eksploatacije i zlostavljanja od strane osoblja koje pruža pomoć pogođenom stanovništvu
- 25,7 miliona dece dobije pristup formalnom ili neformalnom obrazovanju, uključujući učenje u ranom detinjstvu.
Pet najvećih potreba prema finansijskim zahtevima za 2023. godinu su:
- Avganistan 1,65 milijardi dolara
- Ukrajina i odgovor na izbegličku krizu 1,058 milijardi dolara
- Sirijska izbeglička kriza 867 miliona dolara
- Demokratska Republika Kongo 862 miliona dolara
- Etiopija 674 miliona dolara
„Razorni uticaji klimatskih promena predstavljaju stalnu pretnju za decu“, izjavila je gđa Rasel. „Zato u našem humanitarnom odgovoru dajemo prioritet prilagođavanju na klimatske primene i izgradnji otpornosti. To će nam pomoći da dođemo do dece koja žive u trenutnim krizama, kao i da pomognemo njima i njihovim zajednicama da se pripreme za buduće krize.“
Ključna strategija u UNICEF-ovom humanitarnom odgovoru jeste stavljanje nacionalnih i lokalnih organizacija u središte humanitarnih operacija. Ključni rezultati u 2022. godini postignuti su zahvaljujući UNICEF-ovim partnerstvima, između ostalog sa humanitarnim nacionalnim timovima, agencijama UN, organizacijama civilnog društva i nevladinim organizacijama, nacionalnim i lokalnim službama za pomoć i partnerima koji obezbeđuju resurse. Neki od značajnih rezultata su:
- 23,8 miliona dece je primilo vakcinu protiv malih boginja
- 2,6 miliona dece je dobilo terapiju za tešku akutnu neuhranjenost
- 28 miliona dece je dobilo pristup formalnom ili neformalnom obrazovanju, uključujući učenje u ranom detinjstvu
- 13 miliona dece, adolescenata i staratelja je dobilo podršku za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku u zajednici
- 25,9 miliona ljudi je dobilo pristup dovoljnoj količini ispravne vode za piće i potrebe u domaćinstvu
- 5,5 miliona ljudi je dobilo pristup bezbednim kanalima za prijavljivanje seksualne eksploatacije i zlostavljanja
- 4,2 miliona žena, devojčica i dečaka je dobilo pristup intervencijama za ublažavanje rizika, prevenciju i/ili odgovor na rodno zasnovano nasilje.
Humanitarne potrebe su na istorijski visokom nivou i UNICEF zato poziva partnere da povećaju podršku spasonosnom humanitarnom odgovoru za decu, maksimalno povećaju fleksibilnost finansiranja, daju prioritet aktivnostima za predviđanje, prilagođavanje i pripremu za klimatske promene, hitno usvoje bezuslovne (tzv. no regrets) pristupe za pripravnost i reagovanje i osiguraju pravičnu i principijelnu humanitarnu pomoć.
Tagovi
