Skoro dva od tri detetau ratom zahvaćenoj Ukrajini su raseljena – u samoj Ukrajini, u susednim i drugim zemljama, ali i u Crnoj Gori i Srbiji. Kako rat tako i raseljavanje donose fizičku i duševnu patnju – sa mogućim trajnim posledicama za generacije dece.
Humanitarnu pomoć je potrebno obezbediti za tri miliona dece u Ukrajini i preko 2,2 miliona dece u zemljama u kojima trenutno borave izbeglice.
UNICEF u Srbiji se već u prvim danima sukoba u Ukrajini uključio u apel za prikupljanje dodatnih sredstava neophodnih da se pojača humanitarna pomoć deci i porodicama. Vlada republike Srbije je opredelila 1,5 miliona evra za UNICEF.
„To je praktično namenjeno globalno UNICEF-u, kao odgovor na ukrajinsku krizu. Pomoć usmeravamo kako u Ukrajini, tako i u drugim evropskim zemljama u kojim borave ukrajinske izbeglice. Jedan mali deo toga, opredeljen je na potrebe ukrajinskih izbeglica u Srbiji“, kaže Milena Timotijević konsultantkinja za decu u pokretu UNICEF-a u Srbiji”.
U razgovoru za DW Timotijević kaže da je od samog početka ratnih sukoba odlazila na nekoliko nedelja ili mesec dana da pruži podršku deci i ženama koji su posebno u visokom riziku od različitih formi nasilja i eksploatacije.
Plave tačke UNICEF-a
U prvim danima rata, Moldavija, Poljska, Češka i Rumunija prve su otvorile vrata.
„Ja sam već prvog marta bila u avionu za Moldaviju, gde sam u narednim nedeljama sa kolegama na terenu i njihovom vladom radila na pokretanju programa zaštite dece izbeglica. Bukvalno stotinu hiljada ljudi je prešlo granicu u roku dve nedelje. Cilj je bio da se obezbedi smeštaj za sve te porodice. To je bio zadatak države. UNICEF je pomagao da privremeni smeštaj bude bezbedno mesto. Podrška je pružena deci koja putuju bez roditeljske pratnje, ženama i devojkama koje putuju same. Cilj je da se smeste, dobiju hranu, da budu ispoštovani higijenski uslovi i da imaju pristup lekovima. UNICEFje pružao podršku sistemu socijalne zaštite.“
Sa nevladinim organizacijama su osnivali plave tačke, priča Timotijević: „To se uglavnom postavlja na granice, kada su veliki protoci ljudi. Ljudi mogu da sednu, odmore, da ostave decu u sigurnom ćošku gde dete može da se igra dok roditelji dobiju informaciju o prevozu ka sigurnom. To nam je prilika da vidimo da li je neko dete bez pratnje. Ako jeste, signaliziramo nadležinm insitucijama da dođu”, izdvojila je Milena Timotijević za DW.
Podsticaj da deca idu u lokalne škole
Tomotijević kaže da je novca UNICEF-a usmeren za podršku u obrazovanju: Deci izbegloj iz Ukrajine omogućeno je da pohađaju ukrajinsku onlajn nastavu.
Međutim, UNICEF u Srbiji i u ostalim zemljama razgovara sa porodicama da razmotre mogućnost da upišu decu u lokalne škole, jer su škole dobre za kontakt sa vršnjacima i pozitivno utiču na proces oporavka dece od traume, rekla je Timotijević.
Saradnja radi pomoći izbeglicama
UNICEF Srbija i partnerska organizacija Danski savet za izbeglice, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije, sarađuju u pružanju pomoći ukrajinskim porodicama.
S obzirom da je centar za azil u Vranju jedini centar u kome borave porodice iz Ukrajine Ivana Milovanović – Đukić, iz organizacija Danski savet za izbeglice iz Srbije u razgovoru za DW kaže:
„Zaštita dece i psihosocijalna podrška kao i mentalno zdravlje biće obuhvaćeni različitim radionicama za decu. Kako bi i se prevazišle poteškoće, nesigurnost i stres sa kojima se porodice suočavaju biće organizovane različite radionice za decu koje će obuhvatiti teme kao što su prevencija problema u ponašanju, rodno zasnovano nasilje, vršnjačko nasilje, virtuelno zlostavljanje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci”, ispričala je ona za DW.
Kolektivni smeštaj za porodice u Vranju
Komesarijat za izbeglice i migracije u Srbiji formirao je mobilne timove koji su na granicama. od samog početka ukrajinske krize i dolaska prvih izbeglica u Srbiju, aktivno su uključeni u pružanje pomoći.
„U Centru za azil u Vranju obezbeđen je smeštaj za ukrajinske porodice. Tamo je 71 osoba, najviše žene sa decom. Deca su od dolaska u Srbiju uključena u obrazovni sistem Srbije, pa su i ovog, prvog septembra krenula u školu: četrnaestoro u osnovnu školu, četvoro u srednju i jedno dete u predškolsko”, kažu za DW iz Komesarijata za izbeglice i migracije.
Dodaju da se ukrajinske izbeglice i dalje javljaju na dežurni telefon i na i-mejl, a poverenici su u kontraktu sa onima koji im se obrate za pomoć u gradovima i mestima širom Srbije.
Tagovi
