Konceptualni umetnici, okupljeni oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu, kao što su Dragoljub Raša Todosijević, Neša Paripović, Marina Abramović – ali i njihovi prethodnici sa ovih prostora, poput Vladana Radovanovića i dvojca Dei Leči – prepoznati su kao svetski fenomen, a njihova dela se pominju i priznaju kao avangardna u svim pregledima istorije savremene umetnosti. Upravo zbog toga, kustosi izložbe „Unknown Familiars“, Filip Batka i Vanesa Džoan Miler, odlučili su da uvrste 80 dela srpskih konceptualnih umetnika u izožbu koja je otvorena 7. maja u Leopold muzeju u Beču.
Priča o tim posebnim i nesvakidašnjim, konceptualnim delima, o kojoj se danas priča u Beču, počela je inicijativom kompanije Wiener Städtische Versicherungsverein, koja je na svoju 200-tu godišnjicu odlučila da priredi izložbu najznačajnijih dela, koja su deo kolekcija kompanija članica Vienna Insurance Group i Viener Stadtische Versicherungsverein.
Ova vodeća osiguravajuća kuća u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ima ukupno šest korporativnih umetničkih kolekcija, koje se po prvi put okupljaju na ovoj izložbi – kao „nepoznati poznanici“. Priča je, dakle, počela kada je Batka uradio selekciju dela iz tri austrijske kolekcije i tri van Austrije – Letonija, Češka i Srbija, s poslednja je, ispod Austrije, druga po redu po brojnosti.
Kustosi su izabrali preko 200 dela, različitih žanrova i perioda. Počeli su od zbirke češke kompanije Kooperativa, koja je predstavljena izborom dela iz perioda 1900. do 1950. godine, preko klasičnog modernizma i aktuelnih savremenih praksi, koje su predstavljene kolekcijom BTA Baltic i austrijskom kolekcijom. Zbirka Viener Städtische Versicherung obuhvata dela Gustava Klimta i Oskara Kokoške, predstavnike svog vremena, koje Leopold muzej takođe čuva, i proteže se kroz 20. vek do nedavnih radova mlađih umetnika koji žive u Beču.
Kolekcija Wiener Städtische osiguranja, osvrće se i na događaje jugoslovenske avangarde u drugoj polovini 20. veka. 80 izloženih radova iz srpske Wiener Art kolekcije savremene umetnosti čine slike, instalacije, fotografije, video radovi i skulpture – istinska remek dela domaće scene, koja nije zaostajala za svetskim trendovima, već je u pojedinim slučajevima išla ispred njih. U pitanju su radovi 15 umetnika poput Vladana Radovanovića, novosadske grupe Dei Leči (Bora Vitorac i Dragan Pavlov), predstavnika beogradske konceptualne scene – Dragoljuba Raše Todosijevića, Zorana Popovića, Neše Paripovića, Radomira Damjanovića Damjana, Zorana Naskovskog, ali i umetnica kao što su Mira Brtka, Milena Čubraković, Ana Bešlić.
Razlog zbog kog je srpska Wiener Art kolekcija dosta važna,jeste to što su se kustosi izložbe „Unknown Familiars“ fokusirali na radove koji su bitni za 50-te, 60-te, 70-te i 80-te godine – period kada konceptualnost, kao novi oblik umetnosti, koji dolazi posle apstrakcije, počinje da živi, a stvaraoci koji su u tom trenutku dali veliki doprinos svetskoj umetničkoj sceni, bili su upravo sa ovih prostora.
„Ono što je veoma bitno kod nas, jeste što imamo Vladana Radovanovića i Dei Leči, koji su po nama prvi konceptualni umetnici u svetu. Radovanović 50-ih godina pravi prve konceptualne radove. Tako da je ova izložba zasnovana na tim delima. Austrijska kolekcija ima dela umetnika kao što je Oskar Kokoška, recimo, ali ono što je bitno, izložba obuhvata dela iz srpske kolekcije koja su veoma važna za svetsku umetničku scenu“, kaže za Nedeljnik kustos saradnik Wiener Artkolekcije, Saša Janjić.
Kustos izložbe, Filip Batka, rekao je na otvaranju izložbe da su za nju ključna upravo ta dela.
„Dela koja su nastala oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu, u stvari predstavljaju, jedan novi duh vremena, jednu novu pojavu“, objasnio je Batka.
IZDVOJENA DELA SRPSKE WIENER ART KOLEKCIJE
“Traka 1″
Ovo delo, koje se nalazi na izložbi „Unknown Familiars“ prikazuje želju, ali i nemogućnost, njegovog kreatora, srpskog umetnika Vladana Radovanovića, da sve svoje ideje i ambicije spoji u jedan vid umetnosti. On je, stvarajući, koristio predmete, reči, tehnologiju. Delo koje se danas nalazi u Leopoldu,zapravo su trake sa ispisanim rečenicama, koje sve imaju smisao i značenje, bilo odakle da se krene.
„Vladan Radovanović prevazilazi žanrove i kombinuje ih u svojim izumima. Sintetisao je različite vidove komunikacije, koristio vizuelne i audio tehnike. Ovo delo, zahteva od publike da hoda oko nekoliko metara dugačke trake i čita natpise“, rekao je kustos izložbe Filip Batka.
Kao umetnik koji je stvarao 50-ih godina prošlog veka, Radovanović se, nesvakidašnje za to vreme, bavio semantikom, semiotikom, izgovaranjem reči, zvukom, slikom, oblikom, izvođenjem i svetlom.
„Was ist kunst Marinela Koželj?“
Ovo delo nastaje 70-ih godina, kada umetnici okupljeni oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu (SKC), Marina Abramović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Zoran Popović i Era Milivojević sarađuju i stvaraju zajedno. Posebno zanimljiv, i konceptualni momenat, koji Raša Todosijević predstavlja ovim svojim delom, jeste performans na pozornici, odnosno njegov pokušaj, da kao konceptualni umetnik odvoji umetnost od predmeta, i da je poveže sa idejom.
U tom kontekstu, Raša izvodi performans na pozornici, gde svoju tadašnju partnerku, a sadašnju ženu, Marinelu Koželj, maže bojom i postavlja joj jedno za drugim, isto pitanje: „Was ist kunst? Was ist kunst?“ („Šta je umetnost Marinela Koželj?“) – u kontekstu Gestapa.
„U to vreme, 70-ih i 80-ih, bili su popularni ti partizanski filmovi, ta čuvena pitanja koja su Gestapovci postavljali , i on je onda postavio to pitanje“, keže Janjić.
Taj performans, u kojem on simulira pitanje, snimljen je i fotografisan, a može se slobodno reći da je obeležio umetnost tog vremena, ali i saradnju naših umetnika sa svetskim konceptualnim umetnicima. To je razlog zašto su oni prepoznati, jer su stvarali u bitnom trenutku.
„Hvala Raši Todosijeviću“
Delo je kojim Todosijević praktično sam sebi daje zahvalnost, koju nije dobio, u trenutku kada je njegov rad nastao. Te reči ispisuje na platnu, kao sliku, i izlaže ga u Muzeju savremene umetnosti (MSU). Naredni put, tadašnji direktor MSU stavlja taj natpis na bilbord kod SKC-a, a Rašu i njegovu ženu fotografišu ispred. Tako je nastalo delo koje je sada izloženo u Leopoldu.
„Smrt u Dalasu“
Autor ovog dela je Zoran Naskovski, umetnik koji je zbog velike ljubavi prema muzici, obilazio buvljake, razgledao ploče i sve ostalo u vezi sa muzikom. Prilikom jednog takvog obilaska, naleteo je na ploču hercegovačkog guslara Joza Karamantijevića koju je objavio Jugoton, poslušao je, i otkrio da je guslar 60-ih godina u epskom desetercu opevao o atentatu na Džona Kenedija. Onda je uz dokumentarnu, audio građu i fotografije, kombinovane sa glasom Joze Karamantijevića, napravio celu „retrospektivu događaja“.
“Zbog toga što je Kenedi jedna od ključnih ličnosti na svetskom nivou, a priče koje prate njegovu smrt pune kontroverzi, ovo delo bilo je više puta otkupljivano i izlagano u najvećim svetskim muzejima, poput MOMA-e u Njujorku”, kaže Janjić.
Tagovi
