Pre poslednjih tragičnih događaja u Izraelu, Benjamin Netanjahu, bio je odlučan je da sprovede promene u političkom sistemu kojima bi se, kroz reformu sudskog sistema, ojačala izvršna nauštrb sudske vlasti. Međutim, takav manevar bio je suočen s narodom čije protivljenje njegovoj autoritarnoj politici nije jenjavalo. Razdor je ušao i u vojsku, dok Izraelci još uvek ostaju podeljeni zbog palestinskog pitanja. Koje su tenzije unutar izraelskog društva koje su, prema nekim analitičarima, izazvale sukobe unutar aparata sile Izraela i prethodile napadu Hamasa?
Početkom godine, savetnici premijera Benjamina Netanjahua bili su ubeđeni da će vremenom utihnuti protivljenje kontroverzno restrukturiranje pravosudnog sistema – što je u osnovi namere da se institucije potpuno preobraze – i da će broj demonstranata koji se protive reformi početi da opada kroz nekoliko nedelja. Prešli su se. Izrael se nikada u svojoj istoriji nije susreo s toliko masovnim, politički angažovanim i tako istrajnim okupljanjem naroda. Svake subote, stotine hiljada ljudi izlazilo je iz kuće. Neki su nosili nacionalnu zastavu, neki transparente napravljene za ovu priliku. Svi su na hebrejskom vikali: „Demokratija!“ i horski skandirali strofe spevane za ovu vladu: „Naišli ste na pogrešnu generaciju. Ako nema jednakosti, svrgnućemo vlast“. Svi se slažu da ova reforma želi da poveća moć izabranih predstavnika na uštrb sudija i Vrhovnog suda, što sve podriva osnove izraelske demokratije.
Ovo veliko buđenje dela stanovništva pokrenula je laička elita. No, ta elita nije ustala 19. jula 2018, kada je Netanjahuu uspelo da Kneset usvoji zakon po kom se Izrael definiše kao nacionalna država jevrejskog naroda. Vrhovni sud je potvrdio zakon kojim se diskriminišu nejevrejski građani. Do reakcije je došlo tek tokom poslednje nedelje decembra 2022, kada je Netanjahu oformio novu vladu, u kojoj učestvuju pripadnici radikalnih cionističkih religioznih stranaka i ideološki naslednici organizacije koju je 1968. osnovao rasistički rabin Meir Kahane u Sjedinjenim Državama.
Vlasnici haj-tek preduzeća, među kojima je i filantrop Orni Petruška, renomirani pravnici poput Gileada Šera, generali u penziji poput bivšeg šefa generalštaba Dana Haluca i Amosa Malka, negdašnjeg šefa vojne obaveštajne službe, pa i vodeći ekonomisti, angažovali su se da pokrenu pravu ratnu mašineriju protiv koalicije koju čini 64 (od ukupno 120) poslanika iz ekstremno desnih, mesijanskih, ultraortodoksnih partija. Sve ove ličnosti su osnovale neprofitno udruženje pod nazivom Hofšim be Artzenu (Slobodni u svojoj zemlji) u cilju koordinisanja aktivnosti svih organizacija koje se protive vladajućoj politici. Osnovna ideja je da se stvori veliki prodemokratski pokret odvojen od političkih partija.
Palestinska zastava
Gilead Šer tvrdi da, zahvaljujući uplatama 40.000 donatora, od kojih nijedan nije donirao više od 5% ukupne sume, udruženje raspolaže budžetom od nekoliko miliona šekela. Hofšim be Artzenu nudi nevladinim organizacijama (NVO) da finansira kompletnu logistiku, ili samo jedan deo, kao i pravnu i medijsku podršku. Za uzvrat, svi korisnici moraju da usvoje zajedničku platformu koja se zasniva na nenasilju i glavnim načelima deklaracije o nezavisnosti iz 1948: „sloboda, pravda i mir kao što su predvideli proroci Izraela“; „potpuna jednakost socijalnih i političkih prava svih građana bez obzira na veru, rasu ili pol“; „sloboda veroispovesti, savesti, jezika, obrazovanja i kulture“. Do sada se pokretu pridružilo 130 lokalnih i 140 nacionalnih udruženja. Svako od njih sačuvalo je svoje specifičnosti, ali i usvojilo zajedničku poruku: usprotiviti se Netanjahuovoj koaliciji je patriotski čin. Na kraju svakog okupljanja, demonstranti su se pozivali da podignu zastavu države i pevaju nacionalnu himnu Hatikvu.
Ispred pozorišta Habima u Tel Avivu, 21. januara, 110.000 ljudi okupilo se i krenulo da maršira ulicom Kaplan. To bi bilo kao da se u Parizu okupilo 820.000 demonstranata. Slična okupljanja su se održala u još 150 mesta širom Izraela, pre svega u Jerusalimu, Haifi i Berševi. Posebno je aktivna bila nova organizacija Braća i sestre po oružju. Organizacija okuplja hiljade rezervista koji su položili sledeću zakletvu: „branićemo otadžbinu, životima ako je potrebno, i nećemo služiti nijednoj diktaturi na Bliskom istoku“. Pokret je rastao iz nedelje u nedelju, a 25. februara, pošto je Kneset usvojio Zakon o reformi pravosudnog sistema u prvom čitanju, na ulice je izašlo 300.000 ljudi u celoj zemlji.
U trenucima kada vladajuća koalicija neprestano poziva na aneksiju Zapadne obale, šta aktivisti misle o konfliktu s (…)
Ceo tekst pročitajte na sajtu Le Mond Diplomatique na srpskom, tako što ćete se izabrati jedan od ponuđenim modela pretplate.
Tagovi
