Uoči samita EU – Zapadni Balkan: „Finansijska šargarepa, bez članstva na vidiku“

(Beta) – Zapadnom Balkanu će sutra u Sloveniji vođi EU ponuditi „šargarepu“ u vidu ekonomsko-investicionog paketa i potvrditi „evropsku perspektivu“, ali razgovora o izgledima za članstvo neće biti, kako to stoji i u pripremnom dokumentu samita.

Jedan zvaničnik Evropske komisije je danas izjavio da će se o onome što je uočeno u postupku proširivanja biti obrazloženo u izveštaju EK ovog meseca.

On je želeo da uveri kako je predsednica EK Ursula fon der Lajen posle nedavne posete Zapadnom Balkanu „došla s uverenjem da tamošnji partneri smatraju da ih EU nije napustila“.

Analitičari i mediji u EU, međutim, smatraju da je proširivanje u zastoju, da su članice EU oko toga podeljene, a francuski dnevnik „Lezeko“ piše da sutrašnji susret vođa Unije i Zapadnog Balkana ništa neće jasnije izneti na videlo kad je reč o izgledima za članstvo.

„EU je zaoštrila merila za proširivanje, a kontekst velike političke nestabilnosti regiona je takođe velika prepreka „, dodaje „Lezeko“ i navodi mišljenje francuskih diplomata da je velika prepreka i na stranih samih kandidata za članstvo, „jer je ustanovljeno da neke zemlje nazaduju kad je reč o vladavini prava, slobodi medija“.

Dnevnik francuskih privrednih krugova dodaje da „pregovori sa Srbijom i Crnom Gorom s mukom napreduju…ostvarivanje opipljivog napretka u vladavini prava je i dalje ključni problem koji je često povezan s nedostatkom političke volje“.

Iako je Vašington i kroz poruku predsednika Džoa Bajdena naglasio „snažnu podršku daljem procesu proširivanja (EU) sa zemljama Zapadnog Balkana“, a što je već opipljivo potvrđeno kroz američku ulogu u rešavanju krize na severu Kosova i Metohije, analitičari u EU i zvaničnici u Briselu su saglasni da među članicama Unije zasad nema saglasnosti oko brzine i načina proširivanja na taj region.

Amerikanci smatraju da i Zapadni Balkan treba geopolitički uklopiti u zapadni sistem, imajući u vidu veliko komešanje na svetskoj pozornici i rešenost i SAD i Evrope da i to malo „unutrašnje dvorište EU“ održe izvan upliva narastajućih sila u svetu, pre svega Kine i Rusije, pa i Turske, što jeste i mišljenje Evropljana, kažu evropski diplomatski izvori u Briselu.

Ali među članicama EU još nema saglasnosti da je Unija zbog nužnih unutrašnjih kriza, promena i preustrojavanja spremna i u stanju da primi nove članice, što posebno zahtevaju neke uticajne zemlje EU, poput Francuske, koje smatraju da primeri „preuranjenog prijema u članstvo sa stanovišta vladavine prava nespremnih Bugarske i Rumunije, jako opominju“.

Istovremeno se ukazuje na činjenicu da je područje Zapadnog Balkana, izuzev Moldavije, nasiromašnije u Evropi, dok je korupcija jako raširena i težak sistemski problem, a „siva ekonomija“ čini trećinu bruto domaćeg proizvoda, prema podacima Svetska banke.

Takođe se potežu stavovi da je sistem donošenja odluka i funkcionisanja institucija EU jako složen i sa sadašnjih 27 članica, a još bi bio mnogo složeniji sa 33 članice pa je teško zamisliti „ulazak u Uniju više malih zemalja Balkana koje bi imalo puno pravo glasanja“.

Ako je članstvo kandidata sa Zapadnog Balkana zaista neizvesno, zakočeno, onda bi se tamošnjim zemljama moglo ponuditi „privlačno prelazno rešenje, a to je članstvo u jedinstvenom tržištu EU, tako što će najpre ući u Evropski ekonomski prostor (EEA)“, misli Gerald Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost.

Knaus podseća da su i Austrija i Finska 1990. pre članstva u EU ušle u EEA, u kojem su sad Norveška, Švajcarska, Island i Lihtenštajn.

Ali Austrija i Finska su već tad bile bogate i razvijene zemlje. Sabine Šter, direktorka za Balkan u Nemačkom saveznom uredu za spoljne poslove misli da „ako je zaista potrebna velika šargarepa, onda uopšte nije sigurno da bi neki prelazni cilj obavio posao“.

I, štaviše, predočava da „nije toliko veliki otpor proširivanju u zemljama članicama, koliko se uočava izostanak temeljnih reformi vladavine prava u kandidatima za članstvo“.

Direktorka za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Mikela Matuela takođe misli da bi „prelazni stepen bio shvaćen kao snižavanje odlučnosti i alternative za puno članstvo“ regiona u EU.

U analizi Vilfred Martens centra za evropske studije se, međutim, ocenjuje da „ako i dalje postoje izgledi za članstvo Zapadnog Balkana u EU, onda bi samit 6. oktobra morao ponuditi nešto novo i opipljivo…inače će partnerstvo EU-Zapadni Balkan nastaviti da se urušava, kao u slučaju Turske, i konačno se ugušiti „.

Analitičar berlinskog Instituta za bezbednosne i međunarodne studije Dušan Reljić, međutim, smatra da bi jedino istinski zamašna ekonomska podrška za oporavak Zapadnog Balkana omogućila da se region i demokratski, ali i socijalno-ekonomski približi bar rubu proseka razvitka Unije.

I primećuje da ekonomsko-investicioni plan EU predviđa da se regiionu iz budžeta odobri devet milijardi evra do 2027, a trgovinski deficit regiona s EU je upravo oko devet milijardi evra godišnje.

Članice EU u okruženju Zapadnog Balkana će, osim desetina milijardi evra za oporavak od epidemije koronavirusa, do 2027. dobiti jedanaest puta više sredstava nego kandidati i potencijalni kandidati za članstvo EU iz regiona.