Vlatko Stefanovski, jedan od najistaknutijih gitarskih virtuoza ovog dela Evrope, ove godine obeležava pedeset godina karijere i u sklopu jubileja održaće veliki koncert 16. decembra u obnovljenoj Plavoj dvorani Sava centra.

Jubilej je obeležen i nedavnim sviranjem i snimanjem u čuvenom londonskom studiju Abbey Road. Na toj svirci je bio Vlatkov bratanac Igor s kojim sam došao na ovaj intervju, a Vlatko nas je pitao: „E, otkud se vas dvojica poznajete?“ Igor mi je desetak minuta pre intervjua pustio Vlatkovu obradu While My Guitar Gently Weeps u čast Bitlsa.

***

Kada govorimo o trendovima, da li si se uplašio kraja sedamdesetih, kada se pojavio pank? Ti si tada bio virtuoz gitare a pank je rekao da nama ne trebaju virtuozi već energija?

Da, uplašio sam se tada kada je došao pank, kad su nas pomnožili sa nulom i da smo dinosaurus rok, rekli su „svi vi u penziju i mi smo glavni“. Ali iste godine kada i pank, pojavio se Dire Straits i „Sultans of Swing“, koji je rekao „Čekajte malo, momci, ima još tu gitara u muzici“.

Ali ispratio sam ja sve iz prve ruke, na licu mesta. Išli smo da gledamo The Jam. Gledao sam The Clash u originalnoj postavi. Bio sam u Camden Townu u Londonu i gledao šta se dešava. Pokupio sam od panka šta mi je trebalo. Tempo i energiju. Uzimao sam oduvek od svih pravaca ponešto.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON

HT #11

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.