(Beta) – Celokupno stanovništvo Srbije živi u oblastima gde nivoi finih čestica premašuju godišnju smernicu Svetske zdravstvene organizacije, a uzrok trećine smrtnih slučajeva povezanim sa PM2.5 jeste upotreba fosilnih goriva, navodi se u novom izveštaju Instituta za zdravstvene efekte iz Bostona koji je danas objavljen.
U izveštaju „Trend kvaliteta vazduha i zdravlja u Republici Srbiji“ ističe se da je od zagađenja vazduha 2019. godine umrlo 12.700 ljudi i da je to bio sedmi uzrok smrti u zemlji.
Stanovnici Srbije, ocenjuje se u izveštaju, izloženi su lošem kvalitetu vazduha, što dodatno ugrožava njihovo zdravlje i skraćuje životni vek.
„Iako se kvalitet vazduha u Srbiji poboljšao u poslednjoj deceniji, u skladu sa sličnim poboljšanjima uočenim u drugim zemljama u regionu i ostatku Evrope, nivoi zagađenja vazduha i posledičnog opterećenja bolestima ostaju među najvišima u Evropi“, navodi se u izveštaju.
Upotreba fosilnih goriva – uglja, nafte i prirodnog gasa povezana je sa 36 odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva povezanih sa PM2.5, a samo sagorevanje uglja doprinosi sa 26 odsto ukupnom opterećenju bolestima, što je najveći doprinos među zemljama jugoistočne Evrope.
Prosečna godišnja izloženost PM2.5 u Srbiji 2019. godine iznosila je 25,4 mikrograma po kubnom metru, što je među najvišima u jugoistočnoj Evropi, gde se prosečne godišnje koncentracije kreću od 15,7 do 30,3 μg/m3.
„Kvalitet vazduha ostaje ključna briga u Srbiji gde celokupno stanovništvo živi u oblastima u kojima nivoi PM2,5 premašuju godišnju smernicu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) od 5 μg/m3“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da više od dve trećine stanovništva Srbije živi u područjima sa nivoima ozona višim od dugoročnih smernica SZO za zdrav vazduh od 60 μg/m3.
U izveštaju se navodi da, pošto su termoelektrane na ugalj dominantan izvor energije, ključne su strategije za povećanje udela obnovljive energije proizvedene sa niskim emisijama PM2.5.
Ocejnuje da su energetsko siromaštvo i nedostatak pristupa čistoj energiji i dalje ključni problemi jer se proizvodnja energije i dalje oslanja na stare, neefikasne elektrane na ugalj.
„Obezbeđivanje pristupa čistijim izvorima za grejanje kroz investicije u energetski sektor, u smislu napuštanja fosilnih goriva i oslanjanja na obnovljive izvore energije (solarna energija, vetar, itd.) sa većom energetskom efikasnošću i manjom emisijom zagađujućih materija, ključno je za smanjenje energetskog siromaštva i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji“, navodi se u izveštaju.
Srbija trenutno ima nacrt Nacionalnog programa zaštite vazduha koji ima tri stuba – smanjenje emisija zagađenja vazduha, poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje uticaja zagađenja vazduha na zdravlje građana.
Mada su poslednjih godina pokrenute rasprave o zagađenju vazduha i podaci su sve dostupniji, u analizi se napominje da se nacionalni podaci o kvalitetu vazduha ne čuvaju u standardizovanoj dostupnoj bazi podataka.
Time se ograničava njihova upotreba u sprovođenju epidemioloških istraživanja uticaja zagađenja vazduha na zdravlje i i informisanje u okviru zakonskih propisa.
„Stoga su potrebni pristup i transparentnost podataka o zagađenju vazduha“, ističe se u zaključcima izveštaja.
Da bi se ostvario čistiji vazduh u Srbiji, neophodni su opštinski, regionalni i nacionalni napori i saradnja, kao i uključivanje svih relevantnih sektora, uključujući zdravstvo, energetiku, saobraćaj, industriju, poljoprivredu i urbano planiranje.
Tagovi
