Dve trećine nezaposlenih visokoobrazovanih osoba u Srbiji ima diplomu društveno-humanističkih i srodnih nauka, četvrtina njih poseduje diplomu prirodnih ili tehnoloških fakulteta, dok samo jedanaest odsto nezaposlenih ima diplomu medicinskih nauka, svedoči istraživanje Nacionalne službe za zapošljavanje, piše Politika.
Istovremeno, analiza indeksa brucoša koji su fakultete upisali akademske 2015/2016. godine svedoči da naš visokoškolski sistem proizvodi upravo one kadrove koji imaju problem sa zapošljavanjem. Naime, preko polovine akademaca upisalo je te godine društveno-humanističke nauke, 38 odsto njih steklo je indeks prirodnih i tehnoloških fakulteta, dok je devet odsto brucoša upisalo neki od medicinskih fakulteta. Situacija je paradoksalnija kada su u pitanju samofinansirajući studenti – čak 56 odsto njih plaća studije na fakultetima sa čijim je diplomama najteže naći posao.
Preko polovine brucoša dolazi iz srednjih stručnih škola koje školuju za zanimanja koja nemaju vrednost na tržištu rada. Zato veliki broj svršenih srednjoškolaca upisuje fakultete, ne vodeći računa o tome koliko će njihovo znanje biti primenljivo. Kada se ovakav pristup srednjoškolaca, koji je diktiran željom za bilo kakvom diplomom susretne sa visokim obrazovanjem, u kojem su visokoškolske ustanove finansirane isključivo prema broju upisanih, pa imaju želju za bilo kakvim studentom, rezultat mora biti stihijska proizvodnja velikog broja bilo kakvih visokoobrazovanih osoba. Diploma gubi upotrebnu vrednost, a mladi u sve većem broju emigir
Istraživanje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, koje je urađeno na uzorku od 11.013 studenata državnih i privatnih fakulteta u Srbiji daje nove povode za zabrinutost, jer trećina njih planira da emigrira čim diplomira, a preko 90 odsto roditelja ih podržava u ovoj odluci. Osim toga, svaki četvrti akademac izjavljuje da će da se iseli „bez obzira šta da se desi u Srbiji”. Posmatrano po regionima, najveću motivaciju za odlazak imaju mladi iz regiona južne i istočne Srbije.
Tagovi
