Nije bilo lako dobiti Zdravka Krivokapića, čoveka koji je nosilac jedne od lista koje su pobedile DPS Mila Đukanovića. Od kada je postalo jasno da u Crnoj Gori pada dosadašnji režim, Krivokapić je postao najtraženiji čovek u Crnoj Gori. Kada smo posle dva dana dogovaranja konačno uspeli da uđemo u njegov raspored, neposredno pred zatvaranje ovog broja Nedeljnika, pitali smo ga da li ta zauzetost spada u „slatke muke“. Citirao je Njegoša: „Niko čašu meda ne popije, što je čašom žuči ne zagrči.“ Kaže: „Njegoš je uvek aktuelan.“ I od toga smo i krenuli u ovaj intervju.
Da li ovih dana pijete više čaša meda ili više čaša žuči?
Mislim da je to uvek ravnoteža. Ne može meda bez žuči i obrnuto. Kad uđete u političke vode, tu ne važe pravila kao na katedrama ili u inženjerskoj praksi.
Mi prihvatamo sve što Srbija uradi mudro u odnosu na Kosovo. To je u ovom trenutku dovoljno
Šta je čaša meda ovih dana? Pobeda na izborima?
Tako je. To je nešto najvažnije i nikakva žuč ne može da je zagorči. Najvažnije je što je došlo do prve smene vlasti u Crnoj Gori i to je urađeno potpuno demokratski. Nije bilo tokom dana incidenata, olovka je prevladala, građani su pobedili. Mala gorčina leži u danu nakon izbora kada su se dešavali određeni incidenti koje su organizovali oni koji su izgubili. Jer, opoziciji koja će za tri nedelje biti sigurna vlast, ne odgovara bilo kakva nacionalna netrpeljivost. I pozivamo da dođe do pomirenja, da smo svi jedno u procesu za bolju budućnost Crne Gore.
A šta je čaša žuči? Podeljenost u društvu i stanje u kojem se nalazi Crna Gora?
Od početka postoje te podele, a na tim podelama insistira upravo aktuelna vlast koja želi još više da ih produbi, da nas vrati u devedesete. Nije slučajno da se kao mesto tih incidenata izaberu Pljevlja koja su i tada bila mesto incidenata, a vlast je bila ista. Znači, ne može sad da se to pripisuje opoziciji. Ti koji su izazivali incidente su ljudi koji su viđeni devedesetih, a sada postoje dokazi da su na istom mestu bili i 2020. Najvažnije je da ne sme niko da kuca na tuđa vrata i kaže: „Seli se“. To je poruka koja je neofašistička, ali tu poruku su u retoričkom smislu govorili i predsednik Đukanović i premijer Marković. Tako da, ako pogledate, vidite kome treba da se pripiše.
Nemam uzora među političarima u regionu. U svetu možda Romana Prodija, koji je bio univerzitetski profesor i pobedio na izborima u Italiji
Koliko je bilo teško postignuti dogovor sa koalicionim partnerima?
Vrlo jednostavno. Bilo je normalno da se mi u kampanji nismo napadali i da smo delovali sinhronizovano. Za deset minuta smo došli do četiri principa koji predstavljaju temelj naše buduće saradnje.
Da li je bilo nekih dogovora pre ovog sastanka? Čujemo da je bilo i posredovanja Mitropolije i ranijeg dogovora između tri liste?
Ja za te dogovore ne znam. Mi smo se prvi put u ponedeljak dogovorili o svemu tome. Ja sam samo u jednoj emisiji, kod Petra Komnenića, imao prilike da upoznam i gospodina Abazovića i gospodina Bečića. Crna Gora jeste tajnovita, ali mislim da nije bilo takvih dogovora po bilo kakvim pitanjima.
Mislim na dogovore o nenapadanju tokom kampanje i izlasku na izbore u tri kolone?
Bio je pokušaj jedinstvene liste opozicije, bez posredovanja bilo koga, ali kad nije uspelo, krenulo se u tri kolone. To je u ovom slučaju bila najbolja kombinacija koja se pokazala dobitnom.
Ko je najzaslužniji za pobedu na ovim izborima?
Građani koji su izašli na izbore u najvećem broju. Ako poredite region, vidite da je kovid smanjio izlaznost, a da je ona u Crnoj Gori bila na zavidnom nivou od 77 odsto. Mi smo u svim proračunima imali jednu sliku da više od 65 odsto izlaznosti donosi sigurnu pobedu koalicija iz tri opoziciona stuba. Međutim, pošto se videla na terenu neverovatna tišina DPS-a, shvatili smo da oni intenzivno rade u klasičnom vidu političke korupcije: zadržaćete radno mesto, glasajte za nas. Ako ste nezaposleni, mi ćemo vam obezbediti posao… Korišćenje državnih i lokalnih resursa je bilo toliko vidljivo da ga je registrovao i OEBS, Đukanović je bio eksponiran, iako je predsednik svih građana, što govori da je on ipak ostao na nivou partijskog predsednika. Zato je velika izlaznost doprinela smeni režima. Udar na veru je preokrenuo rezultat, jer u Crnoj Gori se nikad vera nije prodavala za večeru.
Pretpostavljam da me gospodin Đukanović ne voli, ali ja ne govorim ovde o ljubavi. Ja njega doživljavam kao mudrog političara i mislim da će on to shvatiti i postupiti onako kako je definisano Ustavom
Na početku ove godine niste se bavili politikom. Aktivni ste postali nakon usvajanja tog spornog Zakona o slobodi veroispovesti. Je li taj „udar na veru“, kako ga nazivate, bio okidač da uđete u politiku?
Imao sam jasan stav kojem su svedočili drugi profesori, koji su prvi put dali podršku borbi protiv ovoga nečasnoga zakona. I to je pokrenulo priču u kojoj se moja malenkost našla na čelu liste „Za budućnost Crne Gore“. Nisam ja to očekivao, niti znao. Ali, znate kako patrijarh Pavle kaže: „U jednom periodu, čoveku se dadne teret koji može izdržati.“ Ja sam taj teret prihvatio i izdržao.
Ko vas je ohrabrio da uđete u politiku? Spominje se uloga i uticaj mitropolita Amfilohija i Dake Davidovića? Jeste li razgovarali sa njima pre nego što ste ušli u politiku?
Ključni trenutak je bilo osnivanje NVO „Ne damo Crnu Goru“. Mi, kao univerzitetski profesori, okupili smo se u toj organizaciji, imali u vrlo kratkom periodu nekoliko briljantnih okruglih stolova. Verovatno je to neko prepoznao. Naravno da sam kontaktirao s gospodinom Davidovićem, ali sa mitropolitom se nisam gledao u tom periodu. Bilo je tu verovatno više tih elemenata koji su uticali da se veći broj profesora uključi u listama koje su bile takve da kroz nestranačko delovanje pokažu da je moguće da Crna Gora bude drugačija nego što je bila pod DPS-om i njegovim satelitima.
Kad očekujete novu vladu? Hoće li biti ekspertska? Vidite li sebe na čelu te vlade, budući da dolazite iz ekspertskih krugova?
Mi jedino možemo da ponudimo ekspertsku vladu, kao najbolje rešenje za građane Crne Gore, u kojoj će se nalaziti najkompetentniji ljudi. To ne znači da u toj vladi neće biti mesta i za one koji su drugačije politike, vere ili nacionalnosti. Biće jasno definisani kriterijumi. U ovom trenutku nije bitna politika ili neki pojedinac, nego je bitna Crna Gora i njena budućnost. Onda ćemo se lako dogovoriti ko će biti u toj vladi i ko će je predvoditi. Moja malenkost ne robuje tome da budem bilo šta. Treba naći najbolje rešenje. Ko će to biti, vrlo brzo će biti jasno time što će se formirati parlamentarna većina koja će predložiti premijera. I taj premijer će biti prihvaćen od strane aktuelnog predsednika Crne Gore.
U kom periodu očekujete formiranje nove vlade?
Svako odugovlačenje odgovara aktuelnoj vlasti. Oni su već na nekoliko primera lokalne samouprave pokazali kako deluju i da u tom periodu odugovlačenja zamagljuju svoje mračne poslove. To je poznato od 1996. Zamislite kako je to razrađeno 2020.
Šta su prioriteti? Da li je istina da se priprema zakon o lustraciji i zakon o poreklu imovine?
Ti zakoni su već bili pripremljeni, samo što vlastima nije odgovaralo da se usvoje. Iako možemo u početku kroz aktuelno krivično zakonodavstvo da pronađemo rešenja na osnovu kojih može da se utvrđuje poreklo imovine, mi ćemo da idemo na zakon da bi bilo sve transparentno i pravično. Vladavina prava je na niskom nivou i o tome govori korupcija i organizovani kriminal koji je evidentan u Crnoj Gori. Najvažnije je da ne bude selektivnosti u primeni i da sve bude pravedno.
Ne samo Zakon o slobodi veroispovesti već i svi drugi diskriminatorski zakoni biće preispitani
Očekujete li usvajanje tih zakona?
To je prirodno rešenje. Imamo spremne odgovore na situaciju, ali trenutno ne mogu da znam u kojem će periodu to biti usvojeno. Trenutno je ekonomija najbitnija. Moramo da ukinemo mnoge monopole. Sve te privilegije moraju biti svedene na nulu.
Novu vlast očekuje kohabitacija sa predsednikom Milom Đukanovićem. Šta mislite, kako će to izgledati?
Taj odnos mora biti definisan na osnovu Ustava, a ne na osnovu ličnih relacija. Pretpostavljam da me gospodin Đukanović ne voli, ali ja ne govorim ovde o ljubavi. Ja njega doživljavam kao mudrog političara i mislim da će on to shvatiti i postupiti onako kako je definisano Ustavom.
Jasna poruka o spoljnopolitičkoj orijentaciji zemlje šalje se na osnovu prve posete novog premijera nekoj stranoj državi. Kad biste postali premijer, kuda biste prvo otišli?
Voleo bih da to bude Nemačka. Nju doživljavam kao najuticajniju zemlju Evropske unije, ali imam i ličnu naklonost, budući da sam bio nemački đak, imao sam jednu stranu stipendiju, vrlo dobro sam upoznao sistem Nemačke i bio sam u tom divnom gradu Karlsrueu gde sam savladao jezik. Moja intimna želja bi dakle bila Nemačka. Ali to ne zavisi od mojih želja. Verovatno će određeni sticaj okolnosti doprineti prvoj poseti novog premijera i još ne mogu da znam da li će to biti Nemačka ili neka druga država.
Šta će biti sa Zakonom o slobodi veroispovesti?
Ne samo taj zakon već i svi drugi diskriminatorski zakoni biće preispitani. I naravno da će doći do promene onih članova koji su sporni kako bi se omogućilo definisanje odnosa države i crkve. Pošto se radi o sekularnoj državi, crkva mora da poštuje državu i država mora to da uzvrati crkvi, i to je jedan prirodan odnos koji će se graditi. Trenutno stanje je takvo da je napadnuta imovina crkve, pa se to može preneti i na odnos prema investitorima. Primera radi, ako neki investitor želi da dođe u Crnu Goru, onda on neće doći jer zna da država oduzima imovinu crkvi, pa može to isto da uradi i njemu. To su loše poruke koje vlast DPS-a nije znala ili je radila iz drugih uverenja. Građani su rekli svoje i mi smo to iskazali kao četvrti princip našeg koalicionog sporazuma.
Kako vidite pitanje Kosova i priče o preispitivanju priznanja Crne Gore?
To je odnos koji nismo iskazivali direktnim stavom, kao što smo rekli po pitanju NATO-a da ćemo poštovati sve međunarodne obaveze. To je i princip koalicionog sporazuma. Smatramo da je to pitanje odnosa između Srbije i Kosova i mi prihvatamo sve što Srbija uradi mudro u odnosu na Kosovo, i to je nešto što je u ovom trenutku dovoljno.
Nemačku doživljavam kao najuticajniju zemlju EU, ali imam i ličnu naklonost, budući da sam bio nemački đak
Ko je, po vama, najbolji političar ili lider u regionu ili svetu? Jeste li razmišljali o tome od kad ste uplovili u političke vode ili ranije?
Jesam. Imao sam vrlo jasan odnos prema političarima uopšte još od kad se pojavila ta priča: ako ste etični, ne možete da se bavite politikom nego idite u manastir. Nisam mogao da drugačije doživljavam političare nego kao ljude koji ne dozvoljavaju struci da se bavi ovim pitanjima. Tako sam doživljavao političare, pa u tom kontekstu nemam neki uzor među političarima u regionu. U svetu bih mogao da se izjasnim za Romana Prodija koji je bio univerzitetski profesor i pobedio na izborima u Italiji.
Šta mislite o Aleksandru Vučiću?
Mislim da je Aleksandar Vučić političar koji ima najveći rejting u Srbiji i koji vodi jasnu i prepoznatljivu politiku. Nedovoljno ga poznajem da bih ga mogao komentarisati.
A kako vam se čine ovi mladi crnogorski lideri: Aleksa Bečić i Dritan Abazović? Poznajete li se odranije?
Verujte mi, prvi put sam ih fizički upoznao u četvrtak uoči izbora u televizijskoj emisiji. Mogu da kažem da se radi o školovanim momcima koji su elokventni, imaju brzinu reakcije, prirodnu za njihove godine. Imaju jasnu perspektivu i oni će to znati da pokažu. Znam da smo u našim razgovorima videli da imamo isti cilj, smenu režima, a kad je cilj jasan, onda nema problema sa tako divnim, mladim ljudima. Njihov optimizam je i narod prepoznao. Ove tri liste sada obezbeđuju ono što je neophodno, a to je da se smeni vlast prvi put u Crnoj Gori.
NAPOMENA: Intervju je rađen neposredno posle izbora u Crnoj Gori, a originalno je objavljen u Nedeljniku od 3. septembra
Tagovi
