Kada je bio dečak, morao je da se vozi autobusom do centra Akrona kako bi kupio hot-dog koji košta jedan dolar. Mnogo godina kasnije, svojim najnovijim Mercedesom dovezao se do Ric Karlton hotela, gde je ugovorio ogroman trejd. Danas, posle još nekoliko plodnih godina, mirno krstari Los Anđelesom.
O njemu je pisao Njujork tajms, o njemu je sniman dokumentarni film, o njemu je brujao Tviter – više puta, u celosti – ali ono što je najvažnije Polu Riču jeste ono što o njemu misli – on.
On, njegov najbolji prijatelj.
Lebron Džejms.
Njegov najbolji prijatelj i igrač uz kog je Pol Rič stvorio imperiju. A kako to velike, bajkovite priče nalažu, sve što godinama gledamo, o čemu slušamo i pišemo, plod je slučajnosti.
Lebrona i Pola spojio je Voren Mun. Zapravo, Munov dres. Bili su na aerodromu u Akronu, kada je Lebron, još uvek srednjoškolac, prišao Polu i pitao ga gde je nabavio Munov dres. Rič mu je onda objasnio da ima svoj polu-ilegalni biznis sa dresovima i rekao mu da putuje u Atlantu da nabavi nove.
Dao je svoj broj Džejmsu, kako bi mu se ovaj javio za popust. Kasnije je od njega nabavio dres Medžika Džonsona.
Od tada do danas zajedno su prešli dug put do jednog od najmoćnijih tandema u istoriji lige.
Kada je Lebron izabran kao prvi pik na draftu, zaposlio je Pola Riča uz godišnju platu od 50 hiljada dolara. Ogroman novac za preprodavca dresova. Međutim, Pol se nije uljuljkao, nije postao jedan od onih asistenata velikih igrača koji su najveći stručnjaci u podilaženju. Želeo je da uči.
I dok je Lebron dominirao baš u svim halama širom Sjedinjenih Država, Pol je napredovao, svestan strpljenja koje je u njega uložio njegov prijatelj, najveća zvezda košarkaške današnjice.
„Sećam se kako smo sedeli na terenu Univerziteta u Akronu i razgovarali. Pažljivo me je slušao. Govorio sam mu kako želim da prerastem granice Akrona, da pokažem svima da sam najbolji. I on je govorio o istim stvarima, a onda smo se zapitali zašto to ne bismo uradili zajedno“, objasnio je jednom Lebron.
To su i uradili zajedno. Ali je njihov prvi ogroman korak bio potpuno suprotan ideji da se izađe iz Akrona u svet – vratili su se iz sveta u Akron. Najbolji transfer u sportu, tokom čitavog leta 2014. godine, čak i prema izboru Njujork tajmsa, bio je povratak Lebrona Džejmsa u Klivlend.
Čovek koji je tako nešto omogućio, koji je popravio ranije porušene mostove i učinio Džejmsa ponovo ljubimcem Akrona, bio je upravo Pol Rič.
Od trenutka kada je Lebron draftovan, do povratka u Kavalirse, Pol je radio ono što najbolje zna – slušao je. Sve one koji su od njega iskusniji u biznisu, a malo ih je bilo sa manje iskustva. Od Vorena Bafeta do brojnih muzičkih i filmskih producenata. U međuvremenu pokazao je i talenat u oblasti skautinga – on je otkrio Tristana Tompsona i Erika Bledsoa.
U septembru 2012. godine pokrenuta je firma „Klutch Sports Group“ i Pol je postao ozbiljan pregovarač. Mnogi generalni menadžeri istakli su njegove komunikacione sposobnosti.
Poslednjih godina, dodatno ih je potvrdio. Kada je učestvovao u Lebronovoj odluci da pređe u Lejkerse. Kada je privoleo Entonija Dejvisa i postao njegov menadžer. Kada je o „nesposobnosti“ Luka Voltona govorio tokom večere sa, pazite sad, komesarom lige Adamom Silverom.
Pa i poslednjih dana, kada je uspeo da priključi svoju agenciju globalnom gigantu „United Talent Agency“.
I danas kada sve više nervira ljubitelje NBA lige, on ističe da se priseća reči svog oca, koji je preminuo kada je Pol imao 14 godina. Otac mu je govorio da mora da bude vredan i da se posveti. Da sluša bolje od sebe i njihova iskustva primenjuje na svoje izazove. Čini se da ga je poslušao.
„Sudbina je u pitanju. Ništa drugo. Mogao sam da zakasnim na avion tog dana u Akronu. Mogao sam da odem ranije. Mogao je da se postidi da mi priđe. Mogao je i da ne zna za Vorena Muna. Danas ne bismo bili ovde gde smo. A ja bih možda još uvek preprodavao dresove“, rekao je jednom Pol Rič.