Godine 1938. prvi put se u opštinskom glasniku pominju tri linije metroa, i to – prva: duž ulice kralja Aleksandra–Tašmajdan–Terazije–Zemun, druga: Kalemegdan–Slavija–Autokomanda– Voždovac, i treća: Topčider – Glavna železnička stanica – Dunav stanica. Za proteklih 80 godina ove trase se nisu mnogo menjale i sve su se ukrštale u trouglu Terazije–Slavija–Tašmajdan, da bi danas novi gradski mudraci sve promenili sa novim trasama koje idu po obodima grada, kaže u velikom intervjuu za novi broj Nedeljnika arhitekta Dragoljub Bakić.
On navodi da niko na svetu ne pravi žičaru koja treba da se popne na nadmorsku visinu od 40 metara.
„Iz tog razloga žičaru nose monstruozni metalni stubovi razgranati pri vrhu visine 42,5 metara, koji se kao ružni ožiljak transponuju na kalemegdanske bedeme i štrče uvis iznad njih, zaklanjajući najlepši mogući vidik sa zidina Kalemegdana“, objašnjava Bakić.
Bakić kaže da je Vasina ulica veoma važna za urbanitet Beograda i da je treba sačuvati za javni saobraćaj protivno nameri novih urbanih varvara koji bi da je potpuno zatvore i pretvore u kafansko carstvo od zida do zida.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 20. juna. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Svi čitaoci Nedeljnika na poklon dobijaju primerak Mond diplomatika na srpskom jeziku
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 20. juna. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Inženjer građevine
G. Bakiću, ja sam građevinski inženjer u penziji i vaš kolega iz Energoprojekta. Mogu samo da kažem - svaka čast. Ako ikada organizujete neku stručnu grupu za borbu protiv ove pošasti, biće mi čast da se pridružim. Inače, jedan mali doprinos moje struke borbi protiv žičare na Kalemegdanu. Ukoliko se ne budu vodile stroge mere predostrožnosti, obzirom na užasan kvalitet tla na Kalemegdanu ( videti nakrivljenog Pobednika), postiji realna opasnost da dobijemo novu Grdelicu, ovaj put u centru grada. Problem je kiša koja će se slivati u ogromnu rupu iskopa za početnu stanicu, kao i prijem ogromnih sila zatezanja od užadi žičare u tlo koje je, de facto, prašina i stari Kalemgdan i njegove katakombe. Ima tu još mnogo problema a sramotno je što Društvo konstruktera Srbije kukavički ćuti.
Student arhitekture
Lalicu, nemojte intervjuisati ovog coveka, dajte mu stranu u svakom broju!