Infekcije urinarnog trakta, jedno od najčešćih oboljenja na svetu, generacijama su se lečile jednostavnom primenom antibiotika. Ipak, sve je više dokaza da su ove infekcije koje na godišnjem nivou pogađaju milione ljudi sve otpornije na lekove, a nekada rutinska dijagnoza sada neretko podrazumeva hospitalizaciju, zdravstvene komplikacije i produžene tegobe.
Gradski zavod za zdravlje u Njujorku toliko je zabrinut zbog otpornosti urinarnih infekcija na antibiotike da je nedavno, u julu, pokrenuo mobilnu aplikaciju koja lekarima omogućuje pristup spisku bakterija i lekovima na koje su one otporne. Istraživanje zavoda pokazalo je da je trećina urinarnih infekcija uzrokovanih ešerihijom koli otporna na baktrim, lek koji se najčešće koristi za lečenje infekcije, a najmanje petina otporna je na pet drugih lekova.
Lek ampicilin dugo je predstavljao zlatni standard u lečenju urinarnih infekcija, ali je izašao iz upotrebe pošto je veliki broj bakterija otporan na njega. Neke vrste bakterija podrazumevaju primenu antibiotika intravenoznim putem. Istraživači su prošle godine saopštili da je trećina urinarnih infekcija u Velikoj Britaniji otporna na “ključne antibiotike”.
Karolina Barselos (38), istraživačica sa Berklija, navodi da je više puta imala urinarne infekcije kao tinejdžerka i da ih je lečila baktrimom. Kada je u februaru ove godine ponovo dobila infekciju, lekar joj je prepisao baktrim, ali ovog puta on nije bio delotvoran. Četiri dana kasnije dobila je recept za lek nitrofurantoin. Ni on nije imao efekta. Bolovi su se pogoršavali, a ubrzo joj je u urinu pronađena krv.
Lekari su joj prepisali treći lek, ciprofloksacin, najnoviji od tri najjača leka, i uradili urinokulturu. Rezultati su pokazali da je infekcija otporna na novi lek, ali ne i na druga dva. “Sledećeg puta ću odmah tražiti urinokulturu. Osam dana sam uzimala antibiotike koji nisu imali nikakvog efekta na infekciju”, kaže dr Karolina Barselos.
Ljudi sa oslabljenim imunosistemom obično su najranjiviji na infekcije otporne na lekove. Urinarne infekcije, međutim, najrizičnije su po zdrave ljude.
Otpornost na antibiotike postala je jedan od najproblematičnijih aspekata javnog zdravlja. Prekomerna upotreba lekova kod ljudi i životinja podstakla je razvoj odbrambenih mehanizama kod mikroorganizama, te je sve veći broj lekova koji nemaju nikakvih efekata u lečenju širokog raspona oboljenja. Svetska zdravstvena organizacija je, ističući da su podaci o otpornosti urinarnih infekcija na antibiotike “oskudni”, navela da sama činjenica da su infekcije toliko učestale ukazuje na to da će otpornost na lekove dovesti do razvoja ozbiljnijih bolesti, pa čak i fatalnih ishoda.
Rešenje za ovaj problem, navode stručnjaci, podrazumeva kontinuirano insistiranje na razboritoj upotrebi antibiotika. Ono što se trenutno može učiniti jeste razvoj lako dostupnih dijagnostičkih sredstava za urinokulturu kako bi lekari mogli da prepišu odgovarajući lek. Teško je čekati nekoliko dana laboratorijske rezultate da bi se prepisao lek kada je pacijentima očajnički potrebno olakšanje. Lekari generalno nemaju praksu da traže urinokulturu pre nego što prepišu lek.
“Spisak dostupnih antibiotika nekada je bio kratak, ali su svi funkcionisali”, ističe dr Džejms Džonson, vodeći istraživač infekcija urinarnog trakta na Univerzitetu u Minesoti. Neke žene obolevaju od urinarnih infekcija sa kojima se telo samo izbori bez antibiotika, dok druge mogu osećati tegobe slične simptomima urinarne infekcije, a da je ipak reč o drugom oboljenju. Infekcije urinarnog trakta kod starijih ljudi mogu biti smrtonosne.
Ove infekcije su učestale zbog anatomije. Uretra se kod žena nalazi u blizini rektuma. To znači lakši prenos bakterija. Žene u reproduktivnom dobu čak 50 puta češće obolevaju od urinarnih infekcija od muškaraca; taj odnos kasnije pada na dva prema jedan, pošto se muškarci često podvrgavaju intervencijama u kojima je urinarni trakt izložen infekcijama.
Urinarne infekcije uzrokuju različite vrste mikroorganizama, a nivo njihove otpornosti na lekove varira u zavisnosti od soja i mesta na kojem pacijent živi. Najučestaliji uzrok urinarnih infekcija danas je ešerihija koli, a infekcije izazvane tom bakterijom u sve većem broju slučajeva su otporne na antibiotike. Novo istraživanje pokazalo je da se bakterije koje uzrokuju urinarne infekcije uglavnom unose putem hrane, najčešće živinskog mesa.
Ono odlazi u želudac, a bakterije se putem fekalnih ostataka mogu preneti na uretru. Istraživanje koje je protekle godine objavilo Američko društvo mikrobiologa pokazalo je da se u piletini nalazi 12 vrsta ešerihije koli koje se podudaraju sa najrasprostranjenijim vrstama urinarnih infekcija.
Jedan od autora istraživanja, dr Li Rajli, profesor na Berkliju, pokušava da utvrdi da li bi infekcije urinarnog trakta trebalo klasifikovati kao bolesti izazvane ishranom.
Dr Eva Rafael iz San Franciska nedavno je pozvana na urgentno odeljenje pošto je jedna njena pacijentkinja, zdrava žena u srednjim tridesetim, primljena sa urinarnom infekcijom otpornom na više vrsta antibiotika. Kada je proteklog puta dobila infekciju, pacijentkinja nije reagovala na dve propisane terapije, te se infekcija proširila na bubrege. Hospitalizacija je podrazumevala i intravenoznu primenu antibiotika. Doktorka Rafael se ovog puta konsultovala sa specijalistima za infektivne bolesti.
“Može biti veoma opasno”, kaže dr Eva Rafael i ističe da bez efikasne terapije, infekcija može dospeti u krv. “To bi bilo fatalno.”
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 15. avgusta.
Piše Met Rihtel
© 2019 The New York Times
Tagovi
