Ursula fon der Lajen je na putu do drugog mandata predsednice Evropske komisije. Lideri Evropske unije, sastaju se danas, povodom prvih pregovora o podeli najviših funkcija u bloku.
Šefovi 27 država i vlada Evropske unije, okupiće se na večeri u Briselu, na prvom zajedničkom sastanku od održavanja izbora za Evropski parlament. Ti izbori, održani prošle nedelje pogurali su nacionalističke i krajnje desničarske stranke i bili okidač za Emanuela Makrona, da nezadovoljan dobrim rezultatom desnice, raspiše vanredne izbore u Francuskoj.
Glavno pitanje jeste da li Fon der Lajen dobija drugi petogodišnji mandat na čelu komisije – tela koje pokreće i sprovodi zakon EU.
Lideri takođe treba da odluče o naslednicima Šarla Mišela, predsednika Evropskog saveta, i Đuzepa Borelja, visokog diplomate EU.
Fon der Lajen je već dugo jasan favorit. Kao vodeća kandidatkinja Evropske narodne partije desnog centra, koja će biti najveća grupa u novom Evropskom parlamentu sa 26 odsto poslaničkih mesta, njena pozicija je ojačana glasanjem širom Evrope.
Makronovo „izborno kockanje“, koje mnogi smatraju potezom koji ga udaljava od evropskih poslova, takođe pomaže cilju Fon der Lajen, piše Gardijan. Makron je koketirao sa italijanskim premijerom, i još jednim konkurentom Fon der Lajen, Mariom Dragijem, ali posle ovakvih rezultata, izgleda da spušta loptu.
Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj se održava 30. juna, nakon samita Evropske unije, zakazanog za 27. i 28. jun. Na samitu treba da se donesu finalne odluke o visokim funkcijama u EU.
„Proces imenovanja evropskih lidera mogao bi da se završi lakše nego što to inače ide. Činjenica je da Francuzi imaju toliko haosa kod kuće, tako da oni možda ne žele da gube puno vremena na evropske poslove“, rekao je za Gardijan jedan evropski zvaničnik.
Drugi sugerišu da rast krajnje desnice u Francuskoj može da smanji verovatnoću da Makron izabere tehnokratskog kandidata, kao što je Dragi, bivši predsednik Evropske centralne banke.
„Ne postoji realna alternativa“, rekao je drugi diplomata, govoreći o Fon der Lajen. „Uz sve francuske vrtoglavice oko Dragija… ona nema alternativu i za razliku od 2019. godine, ne postoji zastoj koji bi Makron ili bilo ko drugi mogao da iskoristi u svoju korist.“
Za vreme poslednje runde imenovanja u EU, 2019. godine, lideri Francuske, Nemačke i Italije, koji su se sastali na marginama G7 u Japanu, dogovorili su se da holandski ministar spoljnih poslova Frans Timermans predvodi komisiju. Međutim, nije trebalo puno vremena da ovaj dogovor propadne.
Konsenzus oko predloga da bivši portugalski socijalistički premijer Antonio Kosta preuzme dužnost Šarla Mišela u predsedavanju sastancima Saveta EU, takođe jača. Kosta je osvojio tri uzastopna premijerska mandata, a podneo je ostavku prošle godine zbog korupcionaškog skandala.
Uprkos svemu tome, izgleda da su lideri Evropske unije spremni da poveruju socijalističkim velikanima i daju im velike dužnosti u ruke.
Pričalo se da je danska premijerka Mete Frederiksen alternativni izbor, ali diplomate kažu da tvrdi stav o migracijama diskvalifikuje kod njene evropske socijalističke grupe.
Diplomate kažu da lideri EU vole Kostu. I njegove godine smatraju pogodnim, jer kažu, manje je verovatno da će on koristiti poziciju kao odskočnu dasku za još jedan veliki posao.
Estonska premijerka Kaja Kalas favoritkinja je za preuzimanje dužnosti od Borelja, kao šefa diplomatije EU. Zabrinutost da je previše jednostrana po pitanju Rusije i da je manje zainteresovana za evropsku spoljnu politiku konačno je splasnula.
Diplomatski izvori kažu da početni dogovor, kojim se potvrđuje nominacija Fon der Lajen, nikako ne može da se isključi, iako će lideri glasati u skladu sa svojim šansama da dobiju prestižne portfelje u komisiji.
Francuska i Italija ciljaju velike ekonomske poslove u izvršnoj vlasti Evropske unije, Španija bi htela da njena ministarka životne sredine Tereza Ribera bude zadužena za politiku EU o klimi i prirodi.
Nakon što parlament izabere svog predsednika i popuni druge visoke funkcije, poslanici imaju priliku da daju svoju konačnu reč u potvrđivanju sledećeg predsednika komisije. 18. jula, Fon der Lajen ili neki drugi imenovani zvaničnik, treba da dobije 361 od 720 glasova poslanika EP kako bi funkcija bila potvrđena.
Tagovi
