Uskoro će se zvoniti za prvi čas, a kako će izgledati škola od 1. septembra: Šta kaže Krizni štab, šta ministar, šta UN, a šta dve velike studije

O tome kako će izgledati naredna školska godina, biće saopšteno početkom sledeće nedelje, u ponedeljak ili u utorak, kako je najavila premijerka Ana Brnabić.

Juče je održan sastanak medicinskih stručnjaka iz Kriznog štaba sa premijerkom i ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem na kojem je razmatran pregled uputstva Ministarstva prosvete koje se odnosi na mere prevencije protiv koronavirusa, na održavanje časova fizičkog vaspitanja i na trajanje časova.

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević izjavila je potom na konferenciji za novinare samo da je sastanak bio produktivan, ne iznoseći detalje.

“Uzeli smo u u obzir sva istraživanja i iskustva u vezi sa organizovanjem nastave tokom trajanja pandemije”, rekla je ona i dodala da se Krizni štab u ovim i svim drugim preporukama rukovodi isključivo principima medicine zasnovane na dokazima.

“Preostalo je još samo da razmotrimo neke elemente u vezi sa tehničkim održavanjem nastave”, rekla je Kisić Tepavčević.

Ministar: Nastava u školi za niže razrede, stariji mogu da biraju. U učionicama do 15 đaka

Ministar prosvete Mladen Šarčević je, govoreći ranije o početku školske godine, rakao da je ministarstvo na čijem je čelu spremilo nekoliko modela nastave koje će biti predstavljene Kriznom štabu.

Govoreći detaljnije o modelima nastave, on je rekao da će roditelji osnovaca imati mogućnost da se opredele, da li će u narednoj školskoj godini njihova deca pratiti nastavu u školi, ili od kuće onlajn.

Naglasio je da prednost u nastavi uživo imaju niži razredi osnovne škole, jer deca do 12 godina po zakonu ne mogu sama da ostaju kod kuće, kao i da je iz pedagoških razloga važna nastava uživo posebno za učenike prvog razreda koji su na početku školovanja i treba da se prilagode školskoj sredini.

On je naglasio da će svi osnovci od 1. septembra imati po četiri časa u školi i da će časovi trajati po 35 minuta. Već od oktobra nastojaće da se pojača broj časova za učenike osmog razreda.

Od osam do 11 sati u školu će dolaziti učenici prvog i drugog razreda, termin od 11 do 14 sati rezervisan je za treći i četvrti razred, od 14 do 17 peti i šesti, a od 17 do 20 sati je termin sedmaka i osmake.

Između smene svake grupe učenika obavljaće se detaljna dezinfekcija učionica, a biće obavezno i pridržavanje preporuka lekara – đaci i nastavnici moraju nositi maske, a kako bi se obezbedilo četiri metra kvadratna po učeniku u učionici ne sme biti više od 15 đaka.

Osim nastave uživo za roditelje je ostavljena mogućnost da biraju, te ako žele njihova deca mogu pratiti i nastavu onlajn, ali su u obavezi da dođu u školu da odgovaraju i dobiju ocenu.

„Kod nekog roditelja strah je veliki. Takođe, imate i porodice gde je neko pozitivan na koronavirus, neko ima drugo oboljenje pa se plaše da će deca virus doneti iz kolektiva”, rekao je Šarčević i pojasnio da se već snimaju onlajn časovi.

Napominje da će od septembra disciplina u školama morati da bude mnogo stroža, te će tako učenik za nenošenje maske prvo biti opomenut, zatim ukoren, a ukoliko nastavi da skida masku i suspendovan.

„Donećemo posebna pravila i uredbu koja važe u vanrednim situacijama da učenik može biti suspendovan, jer ako bude ponavljao češće da skida masku on ugrožava bezbednost druge dece. Mere moraju da se poštuju”, naveo je Šarčević.

Guteres: Generacijska katastrofa, 40 miliona dece propustilo „ključnu predškolsku godinu“

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres izjavio je da je pandemija koronavirusa dovela do najvećeg poremećaja obrazovanja u istoriji sa zatvorenim školama u više od 160 zemalja sredinom jula što pogađa više od milijardu đaka.

Osim toga Guteres je rekao da je najmanje 40 miliona dece širom sveta propustilo „svoju ključnu predškolsku godinu“.

On je upozorio da se svet suočava sa „generacijskom katastrofom koja bi mogla da dovede do gubljenja nezamislivog ljudskog potencijala, podrije decenije napretka i pojača uvrežene nejednakosti“.

Šta kažu dve velike studije

U međuvremenu su objavljene dve velike studije, u žurnalima „The Lancet Child“ i „Adolescent Health Journal“. Testiranje što većeg broja ljudi, mere praćenja kontakata zaraženih koronavirusom i dosledno sprovođenje epidemioloških mera od ključne su važnosti za otvaranje škola tokom pandemije kovida-19, pokazalo je istraživanje.

Da bi se izbegao drugi talas kovida-19, naučnici su analizirali podatke dobijene iz realnog vremena tokom prvog talasa kovida-19 u Novom Južnom Velsu, koji su pokazali da je bezbedno otvaranje škola moguće uz stroge epidemiološke mere. Naučnici iz Velike Britanije su radili modelovanje, kako bi otkrili da li bi otvaranje škola i koliko uticalo na pojavu drugog talasa pandemije u njihovoj zemlji i došli su do zaključka da bi drugi talas sigurno dostigao vrhunac tokom zime u slučaju da se dovoljno sveobuhvatno i široko ne sprovode pomenute mere.

Odvojena studija u Australiji otkrila je da je nivo prenosa virusa u školama i obdaništima bio nizak uz odgovarajuće stroge mere i da su škole bezbedno funkcionisale.

Deca širom sveta morala su da ostanu kod kuće tokom prvog talasa virusa, dok su vlade pokušavale da spreče prenos. Ipak, zatvaranje škola i karantin mogu da imaju negativne posledice na mentalno i fizičko zdravlje dece i njihovu dobrobit, a potencijalno i povećavaju nejednakost. Zbog zatvaranja ne postoji dovoljno dokaza koji bi pokazali kolika je uloga škola i obdaništa na prenošenje koronavirusa, a većina postojećih dokaza zasnovana je na modeliranju i vrlo mali broj studija koristi podatke iz realnog vremena iz škola. Obe studije pokazuju koliko je važno dalje ispitati stepen prenosa kod dece i tinejdžera.

Studiju modelovanja ponovnog otvaranja škola u Velikoj Britaniji su sprovodili istraživači na Univerzitetu koledž London i Londonskoj školi higijene i tropske medicine, koji su se vodili efikasnošću testiranja, praćenja i izolovanja kontakata. Koristeći demografske i epidemiološke podatke, sa radnog mesta i iz zajednice, autori su modelovali šest različitih scenarija ponovnog otvaranja škola. Oni su u analizu uključili sistem rotiranja sa punim kapacitetom i skraćenim radom škole uz prisustvo polovine učenika u školi tokom naizmeničnih sedmica, svaki provučen kroz tri scenarija testiranja koji podrazumevaju različite nivoe praćenja i testiranja kontakata. Model je uključivao i opuštanje mera u društvu, za koje su pretpostavili da će pratiti otvaranje škola. Za svaki scenario procenjivali su broj novootkrivenih infekcija i smrti kao i efektivni reprodukcijski broj (R).

Rezultati modeliranja pokazuju da bi drugi talas mogao da bude izbegnut većim obuhvatom testiranja i efikasnim praćenjem kontakata i izolacijom. Za efikasno praćenje i izolaciju kontakata, pretpostavljajući da je moguće pratiti 68 odsto kontakata, potrebno je da 75 odsto onih sa simptomima bude dijagnostikovano i izolovano pod uslovom da se škole vrate u punom obimu u septembru, odnosno 65 odsto ukoliko to bude u rotirajućem skraćenom radnom vremenu. Ako može da se prati samo 40 odsto kontakata, ovi brojevi moraju da se povećaju na 87 i 75 odsto.