Inicijativa „Digitalna Srbija“ predstavila je Startap skener, prvi sveobuhvatni izveštaj o stanju domaćeg startap ekosistema. Ovaj dokument daje detaljnu, kvalitativnu i kvantitativnu analizu okruženja u kome posluju inovativne tehnološke kompanije fokusirane na globalno tržište i preporuke koje mogu da pomognu preduzetnicima, investitorima i institucijama zainteresovanim za unapređenje uslova u ovoj sferi.
Startap skener jasno pokazuje da domaći startapi nižu uspehe zbog kojih smo među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi kada je reč o ovom sektoru. Kao jedna od glavnih prednosti našeg startap ekosistema koja nas stavlja iznad svetskog proseka identifikovana je globalna povezanost, odnosno intenzitet komunikacije osnivača startapa iz Srbije sa relevantnim igračima iz inostranstva. S druge strane, razmena znanja i iskustava unutar samog ekosistema je prepoznata kao nedovoljno razvijena. Domaći startap ekosistem karakterišu i izuzetno nizak nivo investicija i fokus na klijente izvan Srbije.
Celokupni izveštaj dostupan je na sajtu Inicijative „Digitalna Srbija“ na adresi www.dsi.rs
Iako su u protekloj deceniji pojedini srpski startapi ostvarili odlične rezultate na svetskom tržištu, a veliki broj kompanija, državnih institucija i nevladinih organizacija pokrenuo niz programa podrške, do pre samo godinu dana čak ni stručna javnost o startap ekosistemu nije znala mnogo. Bilo je potpuno nepoznato koliko ima startapa u Srbiji, čime se bave, kako se finansiraju i ko su njihovi osnivači.
Upravo zato je nevladina organizacija Inicijativa „Digitalna Srbija” početkom prošle godine pokrenula saradnju sa organizacijom Startup Genome (Startap džinom) iz San Franciska koja je u svoju globalnu analizu 54 svetska startap ekosistema uključila i Beograd i Novi Sad kao jedinu tačku u ovom delu sveta. Ova saradnja bila je polazna tačka za izveštaj Startap skener koji, pored detaljnih nalaza američkih eksperata, donosi i rezultate lokalnih istraživača iz Inicijative „Digitalna Srbija” i njenih članica, kompanija EY i PwC.
Koliko startapa imamo?
Trenutno imamo između 200 i 400 startapa u Beogradu i Novom Sadu, što je u skladu sa prosekom za početnu fazu razvoja i slično je sa brojem startapa u gradovima u širem regionu kao što su Varšava i Bukurešt, dok je taj broj duplo veći od broja startapa u Budimpešti. Iako ekosistem Beograd i Novi Sad ima značajno niži BDP i čak tri do devet puta manji broj IT stručnjaka na 1.000 stanovnika, uspeva da održi korak sa iznosom investicija, brojem startapa i akvizicija.
Koliko investicija su starapi skupili za deset godina?
Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili preko 143 miliona evra investicija, s tim da je više od 80% sredstava otišlo u samo dve kompanije. Izazov pribavljanja sredstava za startape postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50% domaćih startapa nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava. Startapi iz Beograda i Novog Sada u ranoj fazi dobiju gotovo 90% manje sredstava od globalnog proseka za ekosisteme u istoj fazi — srednja vrednost runde u ranoj fazi kod nas je 20.000 evra. Ovo je nisko čak i ako imamo u vidu niže plate u našem ekosistemu. Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju ovog problema ključna uloga države koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora.
Profil srpskog startapa
Nakon što su Startup Genome analitičari izdvojili blockchain i razvoj video igara kao najperspektivnije industrije, Startap skener otkriva da imamo i veliki broj domaćih startapa koji se bave i kreiranjem rešenja za velike kompanije, proizvodima koji koriste veštačku inteligenciju i rad sa velikom količinom podataka, kao i pametnim gradovima.
Primarni klijenti srpskih startapa su najčešće preduzeća (57%), dok 41% njih prodaje direktno krajnjim korisnicima. U poređenju sa globalnim prosekom, više domaćih startapa je okrenuto inostranim tržištima — samo 22% startapa je orijentisano na tržišta Srbije i bivše Jugoslavije, dok 75% gađa tržišta Evrope i Severne Amerike.
Domaći osnivač startapa u proseku ima 33 godine, a 67% njih je ima više od trideset. Interesantno je pomenuti da su osnivači u Beogradu i Novom Sadu relativno mlađi ako ih uporedimo sa globalnim prosekom od 37 godina starosti. Samo 12% osnivača startapa u Beogradu i Novom Sadu su žene, što je slično globalnom proseku. Procenat „samo ženskih“ timova jednak je globalnom proseku i na nivou je od 2%.
Većina startapa iz Beograda i Novog Sada ima optimalan broj osnivača u timu, sa dva do tri pojedinca. Najveći broj osnivača srpskih startapa su prvi put preduzetnici, što znači da je za njih još važnije da budu okruženi podrškom i znanjem. Iskustvo u ekosistemu nedostaje i na drugim poljima, pre svega među investitorima i zaposlenima.
Izveštaj preduslov za definisanje sistemske podrške
„Startap skener pruža uvid u podatke koje Startup Genome nije predstavio u svom globalnom izveštaju, kao i svež pogled na srpski startap ekosistem koji su zajedničkim snagama kreirale Inicijativa „Digitalna Srbija“ i njene članice EY i PwC, uz podršku drugih važnih aktera iz ekosistema poput Unicefa, ICT Huba, Impact Huba, Startita i Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj,” navodi Adam Kovač, jedan od autora izveštaja i menadžer za pripajanje i akvizicije u kompaniji EY.
Menadžerka za startape i korporativne inovacije u kompaniji PwC i jedna od autorki izveštaja, Tanja Kuzman, navodi da bi startapi zahvaljujući Startap skeneru mogli da unaprede svoje poslovanje kroz sagledavanje sopstvenih pozicija u odnosu na svetske tendencije.
„Na taj način startap može doneti odluku da unapredi svoju lokalnu povezanost doprinoseći tako brzini rasta svojih prihoda, pojedini osnivači mogu shvatiti da je neophodno da imaju globalnu ambiciju, a oni koji razmišljaju o startap poduhvatu mogu saznati koji sve to faktori utiču na njihov uspeh. Sa druge strane, izveštaj ukazuje na ključne probleme i nedostatke koji postoje u ekosistemu. Samim tim, startapi mogu uticati na kreiranje aktivnosti i projekata za unapređenje i rešavanje prepoznatih problema jer će na taj način stvoriti bolju osnovu za sopstveni rast,” navodi Kuzman.
Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija” ukazuje na važnost saznanja koja Startap skener donosi investicionim fondovima, međunarodnim organizacijama i državnim institucijama koje će na osnovu izveštaja moći da planiraju svoje programe za podršku startapima i tako odgovore na ključne izazove i podrže postojeće jake strane.
„Zahvaljujući podacima do kojih smo došli mi u Inicijativi „Digitalna Srbija” oblikovaćemo svoje programe — sada znamo da ćemo se u narednom periodu fokusirati na dva glavna nedostatka našeg ekosistema. Učinićemo sve što je u našoj moći da obezbedimo domaćim startapima lakši i veći pristup investicijama, ali i da unapredimo razmenu znanja u ekosistemu,” ističe Kukić.
