Mlada preduzetnica Marija Perić, majka troje dece, pre 11 godina krenula je da ostvaruje svoje snove i uspela da, iz garaže koja je poslužila kao početna tačka za proizvodnju ženskih torbi, stigne do Milanskog fešn vika. Osnivačica Brenda My Lovely bags kaže da svaka žena može da krene malim koracima, koji vode do velikog uspeha.
Marija je odrasla u preduzetničkoj porodici, a kasnije se i udala za čoveka koji je iz preduzetničke porodice. Pomažući u razvoju i rastu porodičnog biznisa od malih nogu, stekla je radnu naviku i vrlo rano postala svesna da bez upornog rada nema ni napretka. Udala se mlada, u dvadestprvoj godini, i došla u novu porodicu koja je takođe imala porodični biznis. Sazrevala je gledajući kako rastu i očev i svekrov biznis. Imali su puno toga zajedničkog: obojica su krenuli od nule, bez finansijske podrške porodice, jer su rano ostali bez očeva. Uz njih dvojicu je uvidela da je sve moguće ukoliko imate svoj san, jasan put i, najvažnije, ukoliko se trudite.
Mama ste troje dece, kako ste uspeli da se organizujete i uskladite sve obaveze? Koliko je ženama koje su majke i preduzetnice bitna dobra organizacija i na koji način uspevate da nađete vreme za sebe?
Kroz ovih 11 godina stvaranja i rada u svom privatnom biznisu uspela sam da okupim dobar tim žena oko sebe. Naravno da je ovo bio dug put, ali mogu reći da sam uspela. Svaki deo tima ima svoje, jasno definisane zadatke koje kvalitetno odrađuje. Trenutno sam na porodiljskom odsustvu, jer imam bebicu od 3,5 meseca. Fizički nisam u firmi, ali smo odlično ugirani da i kroz telefonsku komunikaciju rešavamo sve potrebno: nedoumice, tekuće izazove, ali i dolazimo i do novih ideja. Moj tim me odlično poznaje, sve moje ideje realizuju u ekspresnom roku, ali i svemu zajedno odlučujemo. Uživam s bebicom, ali posao je i dalje tu. Dobra organizacija je jako bitna. Ima dana kad uspevam sve, a ima dana kad ne stignem ništa. Bitno je napraviti prioritete. S godinama sam naučila da je u redu ako ne stignem sve i da ne mora sve biti završeno u istom danu. Najčešće pati ”vreme za mene”, ali s proširenjem porodice su mi manji apetiti. Jednostavno, večernje brzo hodanje na svežem vazduhu kad beba spava i preduzeće ne radi ili večera s prijateljicama doživljavam kao “bingo”. Trudim se da vreme koje sam izdvojila za sebe maksimalno iskoristim i da se opustim.
Koliko je danas ženama teško da pokrenu i održe svoj biznis, jer se od žena očekuje da budu najbolje majke, fanstastične na poslu, vrhunske domaćice, dobre, ćerke, sestre, pouzdane drugarice…. Danas žene imaju 100 uloga koje moraju da odigraju bez greške i puno se očekuje od njih. Kako Vi uspevate da uskladite sve to?
Jednostavno, žene su kraljice i multipraktici! Ja zaista uspem da ispunim sve nabrojano, svemu se posvetim i odradim. Ne zato što moram, već zato što želim i to me usrećuje – od porodičnih i kućnih, do poslovnih obaveza. Naravno da ponekad dođe do zasićenja od silnih obaveza i zadataka. Dođe dan kad shvatim da telo ne može više. U takvim trenucima bitno je sebi priznati da vam treba predah. Nekada mi je dovoljna večernja šetnja, nekada beg na kratko, vikend putovanje i napunjenih baterija sa zadovoljstvom se vraćam svakodnevnim obavezama. Srećna okolnost u mom slučaju je ta što obožavam svoj posao. Toliko je kreativan, dinamičan, živ. Srce mi je puno kada lansiramo novu kolekciju, kada vidim reakcije, čitam oduševljavajuće poruke naših divnih klijentkinja… Kada mi stignu fotografije iz Beograda, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Skoplja, Ljubljane kako žene nose i kombinuju torbice koje sam kreirala I sa svojim timom stvorila, nadahnuće za dalje je na vrhuncu.
Uveliko pripremamo prolećnu kolekciju za 2023. godinu, a bila sam srećna kao malo dete kada mi je pre par dana stigao prototip kopče koju smo dizajnirali za ovu kolekciju. Sada jedva čekam kad će doći vreme za predstavljanje te kolekcije. Kako da im išta bude teško, kad velika ljubav i motivacija stoje iza svake My Lovely Bag kolekcije?
Šta je Vaš savet za žene koje žele da pokrenu svoj biznis?
Usudite se, krenite malim koracima i verujte u sebe! Ako imate ideju ili proizvod koji želite da pretvorite u biznis, potrudite se, ali neka to bude samo najbolja moguća verzija kakvu biste želele da vama neko ponudi. Takođe, budite svesne da ništa ne dolazi preko noći. Lično sam se uverila u značenje stare izreke “Preko trnja do zvezda” i stojim iza toga. Put koji me je doveo do ovoga sada nije bio lagan. Osim požrtvovnog rada, bio je ispunjen različitim izazovima, usponima i padovima, neprospavanim noćima, brigama. Prvih nekoliko godina od pokretanja svog preduzeća, uz taj novi posao dizajniranja i proizvodnje torbica, ja sam i dalje radila u računovodstvu jedne firme. Pokretanjem sopstvenog biznisa morate biti svesni da nemate radno vreme. Kada se mašine ugase i radnici odu kući, vi i dalje razmišljate, fokusirani ste i donosite nove odluke.
Koliko je potrebna podrška okoline i porodice?
Podrška i razumevanje. Porodica je naš početak i kraj i lepo je imati vetar u leđa onih koji ti najviše znače. Iz porodice dolaze najiskreniji kritičari i obožavatelji. Samostalni biznis uzima puno vremena, nosi brige i izazove i mislim da bih teže došla do uspeha bez razumevanja i podrške najbližih. Sa osmehom se prisećam kako u početku priče o pokretanju biznisa, nisam imala toliko razumevanje svojih bližnjih, jer je menadžerka za odnose s javnošću koja je radila kao trgovac, a zatim u računovodstvu, iz brojki i papira, bez ikakvog stručnog znanja o modi, želela da postane dizajnerka i preduzetnica. Srećom, nakon što su videli gotov proizvod i ogromnu ljubav koju sam uložila da moj brend zaživi postali su mi ogromna podrška i izuzetno su ponosni na mene. Bez ikakvog stručnog znanja o dizajnu i tehnikama šivenja, iz moje garaže, koju sam adaptirala za prve mašine i radnice, su izlazile torbice pune ljubavi. Po tim mojim prvim nestručnim skicama šivene su torbice koje su uskoro osvojile srca dama iz BiH, Srbije, Hrvatske i dalje širom Evrope…
Koliko imate zaposlenih i koliko torbi proizvedete?
Od jedne, pa dve radnice u adaptiranoj porodičnoj garaži, kako je rasla potražnja za torbicama, tako se i proizvodni pogon postepeno širio i povećavao se broj zaposlenih. Trenutno kompanija zapošljava 25 radnica, a od toga su samo dve žene prethodno radile na industrijskim šivaćim mašinama. Iako je većina bila bez ikakvog iskustva za mašinom, obučavale su jedna drugu. Ogromna volja i želja da budu deo Lovely tima dovela je do odlično uigranog kolektiva koji s ljubavlju izrađuje najlepše torbice. Mesečno proizvedemo oko 3.000 torbica. Sve smo žene i iz malog grada, a u Lovely paketima šaljemo dozu ljubavi u sve krajeve Evrope.
Vaše torbe su osvojile region, ali su se našle i u Milanu. Kako ste uspeli da osvojite prestonicu mode?
Vrlo spontano se dogodilo. Bila je 2020. godina, godina korone, a uz sve loše što se tada događalo u celom svetu, mi smo marljivo radile na kolekciji koja će oduševiti žene i u teškim vremenima im izmamiti osmeh na licu. Zaista smo uspele i prolećna kolekcija je izazvala opšte oduševljenje. Upravo u tom periodu sam dobila poziv skauta Milan Fashion Week za naš region. Njemu i njegovom timu se veoma svideo moj dizajn i usledila je pozivnica za predstavljanje kolekcije torbica na Milan Fashion Week-u. Bio je to izuzetan kompliment mom dizajnu, a i svojevrsna kruna dotadašnjeg rada. Predstavili smo kolekciju na prestižnoj nedelji mode, dobili samo pohvale modnih urednika i kritičara. Prestonica mode je osvojena i, definitivno, još jedan san je ostvaren. Naravno, mi ne živimo od stare slave, konstantno radimo na novitetima. Naši stalni kupci iz sezone u sezonu iščekuju šta ćemo im spremiti, oni su naša prva motivacija. A kakvi divni Fasion Weekovi nas još čekaju. Maštam o Nju Jorku, ali neka beba malo poraste, pa idemo u osvajanje Amerike.