Najviši rumunski sud poništio je prvi krug predsedničkih izbora u toj zemlji.
Odluka Ustavnog suda – koja je konačna – doneta je danas, nakon što je predsednik Klaus Johanis dva dana ranije skinuo tajnost sa dokumenata u kojima se navodi da je Rusija vodila kampanju koja se sastojala od hiljade naloga na društvenim mrežama, TikToku i Telegramu, za promociju proruskog kandidata Kalina Đeorđeskua, piše Gardijan.
Kandidat nacionalističke i proruske stranke, Kalin Đeorđesku, pobedio je u prvom krugu izbora, 24. novembra, a u drugi krug je otišla i proevropska kandidatkinja Elena Laskoni.
Drugi krug glasanja trebalo je da bude održan 8. decembra, i sve prognoze su ukazivale na to da će Đeorđesku odneti pobedu. Jer, Đeorđesku je u prvom krugu osvojio je 23 odsto glasova, drugoplasirana Elena Laskoni iz opozicione Unije Spasimo Rumuniju 19 odsto, a treći je bio premijer Marsel Čolaku iz vladajućih socijaldemokrata.
„Predsednički izbori će u potpunosti biti ponovljeni, a vlada će odrediti novi datum“, navodi se u saopštenju suda.
Odlazeći premijer Marsel Čolaku pozdravio je odluku suda u objavi na Fejsbuku. Takva odluka je, rekao je on, „jedino ispravno rešenje nakon uklanjanja tajnosti dokumenata koji pokazuju da je Rusija očigledno uticala na rezultate glasanja“.
Međutim, proevropska kandidatkinja Elena Lasčoni osudila je takvu odluku Ustavnog suda, nazvavši je „nezakonitom, nemoralnom i onom koja ruši samu suštinu demokratije i glasanja“.
Đeorđesku, predsednički kandidat koji vatreno zagovara ukidanje rumunske pomoći Ukrajini u ratu protiv Rusije, prošlog meseca je, ako je verovati anketama, uživao jednocifrenu podršku naroda.
Kako Željko Pantelić piše na Velikim pričama, Đeorđesku je do pre par nedelja bio potpuno marginalne političke ličnosti u Rumuniji, čija se popularnost limitirala na antivakserske krugove na društvenim mrežama.
Zbog toga je njegova šokantna pobeda nametnula pitanje kako je do takvog veleobrta došlo? Dokumenti sa kojih je pre dva dana skinuta tajnost ukazuju na to da su otkriveni kanali korišćeni za finansiranje naloga i influensera koji su promovisali kampanju Đeorđeskua. Takođe je registrovan i upadljvo veliki porast naloga koji su služili za “bustovanje” objava u korist Đeorđeskua i upotreba instrumenata koji se plaćaju za povećavanje vidljivosti objavljenih sadržaja.
Juče uveče se u Bukureštu okupilo na hiljade demonstranata kako bi podržali odluku o otkazivanju drugog kruga glasanja. Rumunski muzičari, filmski reditelji, glumci i građanski aktivisti poslali su snažnu podršku Laskonijevoj, pozivajući glasače da ne dozvole da zemlja postane izolovana od svojih zapadnih saveznika i partnera.
Pobeda Đeorđeskua, kom su politički idoli Vladimir Putin i Donald Tramp, otrgla bi Rumuniju iz prozapadnog zagrljaja i gurnula je prema državama centralne i istočne Evrope (kao što su Mađarska, Slovačka, Austrija), u kojima krajnja desnica postaje sve jača, piše Gardijan.
U intervjuu za BBC uoči drugog kruga izbora – koji ipak neće biti održani- Đeorđesku je negirao da je čovek Moskve, ali je rekao da bi u slučaju pobede obustavio pomoć Ukrajini.
Rekao je i da politički establišment ne može da podnese njegov uspeh i da zato pokušava da ga blokira.
Pomenuti dokumenti otkrili su da je Đeorđeskuovoj pobedi kumovalo to što je bio masovno promovisan na TikTok-u preko koordinisanih ruskih naloga, algoritama preporuka i plaćene promocije.
“Onaj ko je orkestrirao kampanju pokazao je odlično poznavanje politika TikToka i sistema bezbednosti. Iza cele priče stoji veoma sposobna marketinška digitalna organizacija, dok je koordinisanje aktivnosti brojnih naloga moglo da se vodi samo uz pomoć državnih struktura”, stoji u izveštaju rumunske obaveštajne službe.
„Izveštaji rumunskih vlasti da su Rusi umešali svoje prste u izbore pokazuju da Putin želi da nas podeli i da potkopa jedinstvo unutar EU i NATO-a“, objavilo je nemačko ministarstvo spoljnih poslova na X-u.
Rusija je, naravno, negirala svoju upletenost u predsedničke izbore u Rumuniji, a čelnici TikTok-a tvrde da Đeorđesku nije dobio nikakav povlašćen tretman.
Iako je funkcija predsednika u Rumuniji uglavnom ceremonijalnog karaktera, šef države i dalje ima moralni autoritet i uticaj na spoljnu politiku. Predsednik je takođe taj koji imenuje centralnu političku figuru – premijera. To je u čitavoj ovoj priči posebno bitno, s obzirom na to da u Rumuniji krajnja desnica nije ostvarila ovako ubedljive rezultate na parlamentarnim izborima još od pada komunizma 1989. godine.
U slučaju poništavanja rezultata, izbori treba da se budu održani druge nedelje posle datuma poništavanja, predviđa zakon.
To znači da bi novi krug glasanja mogao biti zakazan za 22. decembar.
Ipak, sud je odlučio da vlada ponovo pokrene ceo izborni proces i kampanju.
