Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Za usvajanje Rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici na plenranom sastanku Generalne skupštine UN glasali su predstavnici 84 zemalja.
Protiv je bilo 19, a uzdržanih 68.
Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.
Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.
Protiv rezolucije su glasale Srbija, Mađarska, Kina, Rusija, Belorusija, Kuba, Severna Koreja, Sirija, DR Kongo, Nikaragva, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Sao Tome i Principe, Antigva i Barbuda, Komori.
Uoči puta za Njujork, predsednik Aleksandar Vučić rekao je da će Srbija, posle glasanja o rezoluciji o Srebrenici, sve zemlje deliti na „prijateljske“ – one koje ne budu glasale za rezoluciju i na „partnerske“ – sve koje podrže taj akt.
U rezoluciji se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.
Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.
Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.
U konačni tekst ubačena su i dva amandmana u kojima se ističe da se „krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini“, kao i „čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini“.
Tagovi
