Utakmica se igra dok punačka žena ne zapeva ili dok talija ne pogodi svoju mrežu

Utakmica traje dok punačka žena ne zapeva, sudija odsvira kraj, ili ga eventualno preduhitre navijači koji nakon pobedničkog gola preplave teren. U svakom slučaju, to ne bi smelo da se desi pre navršenog devedestog minuta – osim ukoliko igrate na Afričkom kupu nacija – a naročito ne nakon prvog poluvremena.

Da se sabira samo rezultat iz prvih poluvremena mečeva koje su odigrali srpski i izraelski šampion u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona, Crvena zvezda bi bez većih muka ponovo bila deo elitnog ranga evropskog fudbala. Međutim, za ulazak u kolo sa najboljima potrebno je završiti započeto.

Mantra kojom se vode američki treneri, mahom oni koji fudbal zovu sokerom, jeste da nije važno kako započneš utakmicu, nego kako je završiš. Zvezdina se završila autogolom u 90. minutu…

A počelo je kako se samo poželeti može. Greške koje su načinjene na prvom testu, ispravljene su odličnom pripremom pred popravni. Stanković je dobro analizirao igru svog protivnika, što mu je omogućilo da odlično postavi svoj tim, uvidevši odakle mu preti najveća opasnost.

Šerijeva veza sa napadom Makabija je onesposobljena, a kreator igre izraelskog šampiona nateran da svoj radijus kretanja ograniči pre svega na centar igrališta.

Ivanić je osim gola kojim je Zvezdi doneo prednost od 2:0 odigrao maestralnu partiju u odbrani, pomažući Rodiću u duelima sa Hazizom, koji je u prvom poluvremenu izgledao kao bleda senka igrača iz prethodne nedelje.

Rešena je možda i najveća glavobolja pred revanš – kako izaći na kraj sa gorostasnim Pjeroom. Konstantna udvajanja, naročito prilikom prekida, uz mnoštvo udaraca i gotovo borilačkih zahvata ipak su uspela da neutralizuju sve kvalitete fudbalera sa Haitija.

Dobro je izgledala Zvezda u većem delu prvog poluvremena, ne računajući naravno njegov završni čin. Stanković ovog puta nije zaboravio da zavrne osigurač, iako se kao i pre početka prvog meča očekivalo da mesto u startnih 11 nađe Sanogo.

Srnić je međutim fenomenalno obavio svoj posao u prvom poluvremenu, zakrpivši sve rupe na sredini terena, čime je Aleksandru Kataiju ostavljen prostor da radi ono što najbolje zna.

Pešić nije dozvolio promašajima iz prethodne nedelje da ga poremete, zabeleživši gol i asistenciju. Sve je u tim momentima išlo na Zvezdinu vodenicu, ali bez drame, koja se kasnije pretvorila u tragdiju, nije se moglo ni ovaj put.

Još jedna u nizu nespretnih intervencija u sopstvenom šesnaestercu, koje iznova pokazuju da je ipak košarka nacionalni sport, donela je Makabiju priliku da izjednači. Borjanova odbrana koje je usledila ispostavila se kao vrhunac čitave Zvezdine večeri.

Sve što je usledilo nakon toga, izabranici Dejana Stankovića ne bi trebalo da zaborave, već dobro da analiziraju. Gol koji je nakon odbranjenog penala primljen u potpunosti je poremetio dalji tok meč, ostavivši velike psihološke posledice na Zvezdine igrače pred odlazak u svlačionicu.

Nedeljnik je u velikoj analizi, još dok je postavljan temelj „evropske Zvezde“, pisao o tome da je od početka 21. veka, u svim važnim utakmicama (evropski mečevi, derbiji i finala Kupa) zaključno sa utakmicom protiv Irtiša iz Jeniseja, crveno-beli tim 23 puta primao nesrećan, tragičan gol u poslednjim trenucima, svojom krivicom. Milojevićevoj Zvezdi to se dogodilo jednom – u Pireju. Stankovićevom timu u utorak, to se dogodilo dva puta na istom meču.

Stanković se u tako nezavidnom položaju nije snašao i nije uspeo da podigne ekipu. Umesto toga, usledilo je poluvreme posle kog je odlazak u produžetke izgledao kao premija. Vezni red koji je do tada delovao prilično kompaktno, rasuo se po terenu stadiona Rajko Mitić, ostavivši igračima Makabija auto-put na sredini terena. Prvih pet minuta nastavka bili su dovoljni Zvezdinom treneru da shvati da su promene neophodne. Međutim, kao ni u prvoj utakmici, ni ovoga puta te promene nisu donele željeni rezultat.

Prvi je teren napustio Kanga. Vidno nezadovoljan, odbio je da se pozdravi sa Stankovićem pri selidbi na klupu, smatravši verovatno da je sposoban za još jedan veliki momenat. U tih 53. minuta koje je proveo na terenu, delovalo je da je stala čitava Kangina karijera u crveno-belom dresu. Bilo je svega – grešaka, dobrih poteza, velike želje i mnogo emocija – ali se ovoga puta, za razliku od nekih prethodnih stativa umešala u romansu koju je Kanga odavno započeo sa golovima na najvažnijim utakmicama.

Izmena koja je ipak presudno uticala na krajnji rezultat izvršena je u 78. minutu, kada je Stanković – nadavši se holivudskom kraju jedne romantične epizode u istoriji Crvene zvezde – na teren poslao Pavkova. Zvezdinu taliju.

Nije bilo Zvezdinog navijača koji u tom trenutku nije pomislio da bi upravo Pavkov na svojoj poslednjoj utakmici za klub mogao da ponovo da postane heroj i sačuva mnogo živaca koji bi bili izgubljeni za vreme eventualnih produžetaka i penala. Ni do jednog od ta dva na kraju nije došlo.

Zvezda na obe utakmice nije uspela da sačuva pozitivan rezultat iz prvog poluvremena. Međutim, dok je u Izraelu imala šanse da meč privede kraju, Zvezda na svom terenu nije uspela ozbiljnije da pripreti Makabiju čija je odbrana znatno limitiraniji deo tima. Ulazak Kangve nije doneo nikakav napredak u igri, dok je vezni red zavisio od izdržljivosti Srnićeve plućne maramice.

Nesumnjivo je da crveno-beli poseduju kvalitet da u Ligi Evrope ponove i nadmaše učinak iz prethodne sezone. Međutim, hronična nekonstantnost i velike oscilaciije u igri bi mogle da predstavljaju veliki problem, naročito ako žreb ne bude naklon prema srpskom šampionu.

Možda je manje u ovom slučaju ipak više. Zvezda će u drugorazrdnom evropskom takmičenju imati priliku da odmeri snage sa ekipima sličnijeg kvaliteta, za razliku velikog jaza u odnosu na većinu učesnika Lige šampiona. Ciljevi za ovu sezonu su bili postavljeni iznad prošlogodišnjih uspeha, a njihovo ispunjavanje je mnogo verovatnije i potencijalno mnogo plodonosnije kroz Ligu Evrope.